Разграничење Југославије са Мађарском и Румунијом

Шифра производа: 30037
Разграничење Југославије са Мађарском и Румунијом
Број страна / Повез / Писмо:
540 / Тврд / Ћирилица
Димензије: -
ИСБН: 978-86-515-1512-8
Година издавања: 2019.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1.500,00 дин.Цена са попустом: 1.200,00 дин.

С пропашћу Аустроугарске дошло је до потпуне промене политичке карте Панонске низије. На панонским територијама Царевине, засноване на легитимистичком начелу, настале су делимично или у целини три државе, Румунија, Краљевина СХС и Мађарска, које су се позивале на модерна начела при уређењу граничних питања, па и начело народности, али које су се истодобно показале као велике супарнице у деоби земаља у јужним деловима Низије, где је услед измешаности становништва било изузетно тешко повући линије етничких разграничења. Истина, било је јасно да су Мађари у већини у северним, Срби и Хрвати у јужним, а Румуни у источним крајевима, али је између ових етнички узето неспорних зона остајало још доста земљишта на коме су народи били толико измешани да их никако није било лако разлучити. Ово тим пре што је била реч не само о Румунима, Југословенима и Мађарима, него и о не малим групама Немаца, Словака и Русина, расејаних широм овог простора; да све буде замршеније, показало се да део становништва још није имао пробуђену националну свет у том историјском тренутку. Букурешт, Београд и Будимпешта су, међутим, испољавали сразмерно велике територијалне жеље и, без обзира на то што су се често јавно знали позвати на национално начело и право народа на самоопредељење, кројили су планове о стицању што више земаља.

Ова књига доноси прилоге проучавању југословенске политике на Конференцији мира у Паризу, неопходне за разумевање прилика и догађаја који су следили по завршетку Великог рата, дипломатске борбе за границе нове државе и њеним главним актерима.

Андреј Митровић

Андреј Митровић (Крагујевац, 1937 – Београд, 2013), био је један од водећих модерних српских историчара. Дугогодишњи професор Филозофског факултета у Београду, где је предавао на катедри за модерну историју.

Истраживачко подручје: Србија у балканским и европским оквирима, Средња Европа и Балкан у 19. и 20. веку. Бави се и методологијом и теоријом историјске науке.

Дописни члан САНУ (1998).

Добитник је Октобарске награде Београда (1975), Хердерове награде (2001) и Медаље Константин Јиречек (2004).

Најважније књиге: Југославија на Конференцији мира у Паризу (1969), Време нетрпељивих (1974), Историјско у Чаробном брегу (1977), Продор на Балкан, Србија у плановима Аустроугарске и Немачке 1908-1918. (1981), Ангажовано и лепо (1983), Србија у Првом светском рату (1984; допуњено издање 2004), Устаничке борбе у Србији 1915-1918. (1987), Расправљања са Клио (1991), Пропитивање Клио (1996), Стране банке у Србији 1878-1914. (2004), О божјој држави и злом спасењу (2007), Култура и историја (2008).

Будите први који ће написати рецензију “Разграничење Југославије са Мађарском и Румунијом”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.