Југославија на конференцији мира

Шифра производа: 30031
Југославија на конференцији мира
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
512 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1500-5
Година издавања: 2019.

Цена: 1.500,00 дин.Цена са попустом: 1.200,00 дин.

Важно научно дело једног од водећих модерних српских историчара

 

Југословенски проблем на Конференцији мира 1919–1920. јесте једна сложена, садржајна и важна историографска тема. Она ставља историчара пред низ разноврсних задатака и тешкоћа. Та тема не садржи само питања о којима је тада Конференција мира доносила одлуке, каква су правно признање Краљевине СХС као учеснице мировних преговора, границе, репарације и сл. Она садржи, може се рећи, читаву историјску ситуацију момента. Због тога она тражи детаљно испитивање појава, односа, догађаја и поступака појединих људи у високим политичким телима југословенске државе, те испитивање међусобних односа тих тела.

Са овим се нераздвојно преплело питање: шта је у том моменту држава која се назива Краљевином СХС? Шта је она идеолошки, друштвено, економски и национално? А ово питање тражи развијен и садржајан историографски одговор. Најзад, југословенско питање на мировној конференцији било је само један тренутак историје. Било је најчвршће повезано – поред све своје „аутономности“ – са временом које је претходило и са временом које је долазило; било је последица одређеног историјског тока и он је себе уградио у будући историјски ток.

Због свега овога свестрана обрада наведене теме тражи више посебних студија о питањима тек створене југословенске државе. Питањима која и припадају и која не припадају ужем кругу питања са Конференције мира. Тако су неопходне студије о национализмима југословенских народа, о југословенској идеји, о југословенском покрету у целини, о југословенским народима у Првом светском рату, о Краљевини СХС у првој години њеног постојања. О Француској и југословенском проблему на Конференцији мира, о Енглеској и југословенском проблему, итд. Исто тако је неопходан и један студиозан преглед спољне политике Југославије између два светска рата. Међутим, на располагању до сада стоји тек неколико студија ужих питања него што су она наведена, и нешто више истраживачких чланака. Иако су сви ти радови драгоцени, они нису довољни да би се имала сигурна основа за приступање обради једне овако сложене теме.

Андреј Митровић

Андреј Митровић (Крагујевац, 1937 – Београд, 2013), био је један од водећих модерних српских историчара. Дугогодишњи професор Филозофског факултета у Београду, где је предавао на катедри за модерну историју.

Истраживачко подручје: Србија у балканским и европским оквирима, Средња Европа и Балкан у 19. и 20. веку. Бави се и методологијом и теоријом историјске науке.

Дописни члан САНУ (1998).

Добитник је Октобарске награде Београда (1975), Хердерове награде (2001) и Медаље Константин Јиречек (2004).

Најважније књиге: Југославија на Конференцији мира у Паризу (1969), Време нетрпељивих (1974), Историјско у Чаробном брегу (1977), Продор на Балкан, Србија у плановима Аустроугарске и Немачке 1908-1918. (1981), Ангажовано и лепо (1983), Србија у Првом светском рату (1984; допуњено издање 2004), Устаничке борбе у Србији 1915-1918. (1987), Расправљања са Клио (1991), Пропитивање Клио (1996), Стране банке у Србији 1878-1914. (2004), О божјој држави и злом спасењу (2007), Култура и историја (2008).

Будите први који ће написати рецензију “Југославија на конференцији мира”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.