Глад у Босни и Херцеговини и смештање деце у Војводину 1917–18

Шифра производа: 29962
Глад у Босни и Херцеговини и смештање деце у Војводину 1917–18
Број страна / Повез / Писмо:
324 / Тврд / Ћирилица
Димензије: N/A
ИСБН: 978-86-515-1429-9
Година издавања: 2018.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1.150,00 дин.Цена са попустом: 920,00 дин.

Глад као социјална, психолошка и политичка појава, иако присутна у време Првог светског рата, није имала право место у историографским радовима. Започела је 1916. услед суше, недостатка радне снаге, екстензивне пољопривреде и реквизиције и захватила Далмацију, Истру, Босну и Херцеговину, Црну Гору и Србију. Упркос ратном стању и административним, политичким и верским поделама, дошло је до прегнућа Хрвата и Срба у Монархији. Организација хуманитарног рада допринела је изградњи две мреже повереника: једна је организовала прикупљање и слање деце из пасивних крајева, а друга њихово прихватање у житородним пределима. Покренута је акција широких размера – прво у Хрватској, за децу римокатоличке вероисповести, а затим Срби из Загреба покрећу спасавање српске деце у Босни и Херцеговини. Земаљска влада у Сарајеву допустила је да акција крене из Загреба, приватном иницијативом Одбора за смештање сиромашне деце. Документа указују на став и активности Земаљске владе, Великог управног савета у Сарајеву, као према хуманитарној акцији од изузетног значаја за опстанак српског народа. На челу организације налазио се митрополит Евгеније Летица. Акција је изведена захваљујући деловању појединаца попут Николе и Јелене Ћук, Васе Муачевића, Војислава Борића и Марка Богдана, митрополита, свештеника и учитеља и имала је за последицу повезивање и солидарност разбијеног српског народа. Захваљујући ангажовању Владимира Гаћиновића, Николе Стојановића и Пере Слијепчевића, новчаним прилозима у њу се укључила и српска емиграција из Америке.

Детаљи спасавања деце приказани су с више аспеката, из различитих извора, како би се осветлила ова деликатна тема којом је ауторка годинама окупирана и која задире у питање савести потомака. Активности емиграције у Америци нису повезиване са хуманитарном акцијом спроведеном у Првом светском рату. Прилику да сагледам драматично раздобље у Босни и Херцеговини добила сам захваљујући добробити господина Жарка Димића, који ми је указао на дотад некоришћени фонд у Архиву Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима, „Велики управни и просвјетни савет у Сарајеву“, на чему му посебно захваљујем. Периодика и остали штампани извори, иако оскудни, указују на то да је овај изузетни догађај, донекле маргинализован, нужно приказати објективно у свој величини, јер је од националног и општедруштвеног значаја. Иако нису заобилазили ову тему, писци српске историје појаву глади давали су углавном као историјску позадину других трагичних збивања. Аутор је  настојао да истражено представи у аутентичном облику и о трагичним појавама посведочи документима. Уместо уопштених формулација, сусрешћемо се са персонализованим личностима, у конкретним ситуацијама, у  настојању да се реафирмишу учесници заборављеног драматичног раздобља српске историје. – Предговор

Маја Шовљаков

Маја (Раде) Шовљаков, рођена је 4. 11. 1956. у Цазину. Средњу пољопривредну школу завршила је у Футогу. Студије историје уписала је 1975. године на Одсеку за историју на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, дипломирала је 1981. и 2010. одбранила магистарски рад: Колонизација Срба из Босне и Херцеговине у јужну Бачку после Првог и Другог светског рата (упоредна анализа). Одбранила докторски рад у Бања Луци 2017. тема рада је Политичке и културне везе Срба Карловачке митрополије и Босне и Херцеговине 1896–1914. Ради у Основној школи „Десанка Максимовић“ у Футогу. Бави се научно-истраживачким радом. Објавила је више научних и стручних радова публикованих у различитим часописима и зборницима и две монографије. Укључена је у  научно-истраживачки пројекат: Српски биографски речник, Матице српске, са више од 20 биографских одредница. Узела је учешћа на више међународних научних скупова: Међународни научни скуп „Арадска тврђава, логот за српске интернирце у Првом светском рату 1914“ у Араду 2014. Затим, 2015. године на Другој међународној конференцији, у организацији Архива Војводине у Новом Саду: „Учешћа добровољаца и улога цивилног становништва у Првом светском рату“, у Зборнику радова је саопштење Утицај српских доборовољаца и глади у Босни и Херцеговини током Првог светског рата на решавање националног и социјалног питања. Затим на Трећој међународној конференцији, у организацији Архива Војводине, 27–28. 10. 2016. у Новом Саду, Елите у Великом рату, у Зборнику радова је саопштење: Антисрпска хистерија Аустроугарске у делу Јана Чајака. Учесник је научног скупа Епископи епархије Бачке, Епархија Бачка кроз векове, Бачка Паланка 21. 10. 2017. саопштењем Епархија Бачка по Шематизму из 1916.

Будите први који ће те оставити утисак “Глад у Босни и Херцеговини и смештање деце у Војводину 1917–18”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.