1914–2014: Zašto revizija? – menjanje ocena o uzrocima Prvog vodi reviziji ocena o uzrocima Drugog svetskog rata

Šifra proizvoda: 30061
1914–2014: Zašto revizija? – menjanje ocena o uzrocima Prvog vodi reviziji ocena o uzrocima Drugog svetskog rata
Broj strana / Povez / Pismo:
364 / Tvrd / Ćirilica
Dimenzije: 21 cm
ISBN: 978-86-515-1531-9
Godina izdavanja: 2019.
Izdavač / Suizdavač: Izdavačka kuća Prometej

Cena: 1.200,00 дин.Cena sa popustom: 960,00 дин.

Autor se u delu, pre svega, bavi starim i novim kontroverzama o uzrocima tog velikog ratnog sukoba. Šta je to, što je dr Mile Bjelajac čitaocima u Srbiji pokušao ovom knjigom da poruči? Da je istorija egzaktna društvena nauka, koja se trudi da na osnovu događaja koji su se zaista zbili, opiše i objasni razvoj ljudskog društva, ali da i ona može iskliznuti iz jasno zadatih principa naučne korektnosti. Već su ranih devedesetih prva izdanja „Balkanskih duhova” Roberta Kaplana utemeljila današnje revizije po kojima je za izbijanje Prvog svetskog rata kriva Srbija i Balkan, a ta „balkanska mržnja” odlučno je uticala na Hitlera da oformi svoje stavove, eto gde je koren dva svetska rata kako je i napisao jedan anonimni pisac Klintonovih govora: – Dva svetska rata počela su na Balkanu. Nekada mlađi istoričari iz Britanije i Austrije, povodom 80-godišnjice izbijanja rata, prepisuju te ocene. „Srbiji je taj rat bio potreban iz unutrašnjih razloga” zarad očuvanja režima, pisali su. „Srpski maligni nacionalizam” uzrokovao je svetsko krvoproliće. Pa i kad nije bilo pravih argumenata da se dokaže nekadašnja austrougarska propaganda koja je pripremala izgovor za agresiju, pravljene su konstrukcije u stilu – Pašić je znao da je Srbija nespremna u tom trenutku, ali on je „podsvesno želeo” da rat izbije jer je samo tako mogla biti ostvarena ideja Velike Srbije. Naše stručno iskustvo mora da zanemi pred ovakvom argumentacijom jer kakav bi to izvor trebalo da se nađe pa da se ovo argumentuje. Možda još nepoznate beleške Pašićevog psihijatra?

Mile Bjelajac

Mile S. Bjelajac (Beograd, 1955), istoričar i politikolog, naučni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije. Školovan u Zagrebu i Beogradu gde je stekao zvanje doktora istorijskih nauka (1992). Urednik časopisa Tokovi istorije i direktor Instituta (od 2015). U srpsku (jugoslovensku) istoriografiju uneo je istraživanje prošlosti vojno-civilnih odnosa. Predmet njegovih interesovanja su kontroverze jugoslovenske prošlosti, uljučujući objašnjenja njenog kraja, građanskog rrata i međunarodnih institucija. Posvećen je kritičkom preispitivanju inostrane literature koja se bavi prošlošću Jugoslavije i Srbije. Pisac je 11 studija i monografija, među kojima dve monografije o vojsci Kraljevine Jugoslavije (1918–1935), Jugoslovensko iskustvo sa multietničkom armijom 1918–1991; Generali i admirali 1918–1941; Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon; Srpska istoriografija i svet – Prilozi iz naučne kritike; Diplomatija i vojska; Srbija i Jugoslavija 1901–1999; 1914–2014; Zašto reviizija? Stare i nove kontroverze o uzrocima Prvog svetskog rata (2014, 1. izdanje). Bibliografija njegovih radova broji skoro 700 jedinica. Učesnik je međunarodnih konferencija i projekata, gostujući nastavnik na domaćim i stranim univerzitetima. Za istraživanja u Francuskoj bila mu je dodeljena francuska državna stipendija (1989). Odlikovan je Spomen-medaljom za usluge.

Budite prvi koji će napisati recenziju “1914–2014: Zašto revizija? – menjanje ocena o uzrocima Prvog vodi reviziji ocena o uzrocima Drugog svetskog rata”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Još nema komentara.