1914–2014: Зашто ревизија? – мењање оцена о узроцима Првог води ревизији оцена о узроцима Другог светског рата

Шифра производа: 30061
1914–2014: Зашто ревизија? – мењање оцена о узроцима Првог води ревизији оцена о узроцима Другог светског рата
Број страна / Повез / Писмо:
364 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1531-9
Година издавања: 2019.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1.200,00 дин.Цена са попустом: 960,00 дин.

Аутор се у делу, пре свега, бави старим и новим контроверзама о узроцима тог великог ратног сукоба. Шта је то, што је др Миле Бјелајац читаоцима у Србији покушао овом књигом да поручи? Да је историја егзактна друштвена наука, која се труди да на основу догађаја који су се заиста збили, опише и објасни развој људског друштва, али да и она може исклизнути из јасно задатих принципа научне коректности. Већ су раних деведесетих прва издања „Балканских духова” Роберта Каплана утемељила данашње ревизије по којима је за избијање Првог светског рата крива Србија и Балкан, а та „балканска мржња” одлучно је утицала на Хитлера да оформи своје ставове, ето где је корен два светска рата како је и написао један анонимни писац Клинтонових говора: – Два светска рата почела су на Балкану. Некада млађи историчари из Британије и Аустрије, поводом 80-годишњице избијања рата, преписују те оцене. „Србији је тај рат био потребан из унутрашњих разлога” зарад очувања режима, писали су. „Српски малигни национализам” узроковао је светско крвопролиће. Па и кад није било правих аргумената да се докаже некадашња аустроугарска пропаганда која је припремала изговор за агресију, прављене су конструкције у стилу – Пашић је знао да је Србија неспремна у том тренутку, али он је „подсвесно желео” да рат избије јер је само тако могла бити остварена идеја Велике Србије. Наше стручно искуство мора да занеми пред оваквом аргументацијом јер какав би то извор требало да се нађе па да се ово аргументује. Можда још непознате белешке Пашићевог психијатра?

Миле Бјелајац

Миле С. Бјелајац (Београд, 1955), историчар и политиколог, научни саветник у Институту за новију историју Србије. Школован у Загребу и Београду где је стекао звање доктора историјских наука (1992). Уредник часописа Токови историје и директор Института (од 2015). У српску (југословенску) историографију унео је истраживање прошлости војно-цивилних односа. Предмет његових интересовања су контроверзе југословенске прошлости, уључујући објашњења њеног краја, грађанског ррата и међународних институција. Посвећен је критичком преиспитивању иностране литературе која се бави прошлошћу Југославије и Србије. Писац је 11 студија и монографија, међу којима две монографије о војсци Краљевине Југославије (1918–1935), Југословенско искуство са мултиетничком армијом 1918–1991; Генерали и адмирали 1918–1941; Студија о војној елити и биографски лексикон; Српска историографија и свет – Прилози из научне критике; Дипломатија и војска; Србија и Југославија 1901–1999; 1914–2014; Зашто ревиизија? Старе и нове контроверзе о узроцима Првог светског рата (2014, 1. издање). Библиографија његових радова броји скоро 700 јединица. Учесник је међународних конференција и пројеката, гостујући наставник на домаћим и страним универзитетима. За истраживања у Француској била му је додељена француска државна стипендија (1989). Одликован је Спомен-медаљом за услуге.

Будите први који ће написати рецензију “1914–2014: Зашто ревизија? – мењање оцена о узроцима Првог води ревизији оцена о узроцима Другог светског рата”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.