Рафал за једног црног бивола

Шифра производа: 29976
Рафал за једног црног бивола
Едицијe:
Број страна / Повез / Писмо:
152 / Тврд / Латиница
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-1444-2
Година издавања: 2019.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 770,00 дин.Цена са попустом: 539,00 дин.

Преводити текстове Нандора Гиона незабораван је доживљај. Његов опчињавајући нараторски стил усхићује како читаоца тако и преводиоца, који је током превођења истовремено и читалац. С обзиром на то да су намењени превасходно млађој популацији, аутор нарочито јасно и живописно приповеда у својим омладинским романима, у које сврставамо и роман Рафал за једно црног бивола.

Реченице Нандора Гиона оно су што чини препознатљивим његов стил и у овом роману. Најчешће су оне просто непроширене у оквиру сложених или вишеструко сложених реченица. Олакшавајућа околност у оваквим, понекад компликованим, преводима јесте јасан логички ток котрљајућих реченица. Просте реченице које граде сложене увек су разумљиве, тако да од преводиоца захтевају најчешће максималну концентрацију, и уколико му сама радња, опис или карактеристика јунака (или животиња) из романа привуку пажњу, сложене реченице ће и на другом језику стварати успешно. Атмосферу дела чува преводилац под условом да и сам, као читалац, емоционално доживљава текст.

Гионове дијалоге и у овом омладинском роману чине кратке, просте или непотпуне реченице. На тај начин оживљавају се јунаци, а разговор постаје толико веродостајан, као да у њему учествује и читалац (преводилац), или као да је барем присутан приликом разговора. Ово „укључивање“ помаже преводиоцу да јунаци романа и на другом језику причају исто тако непосредно и природно, као на мађарском језику.

Јунаци романа већином су мештани Србобрана, али не говоре наречјем. У дијалозима доминира разговорни стил, ретко су они обојени дијалектизмима, тако да је и ова чињеница приликом превођења олакшавајућа околност. Напоменула бих да је важно било да  мост у Србобрану не буде преведен као Сексеров мост, већ као Сексерова ћуприја, јер га Србобранци и људи из околине српске националности, тако називају.

Јоланка Ковач – преводилац

Нандор Гион

Гион Нандор, прозни писац, уредник (1941–2002). Студирао је на Одсеку за хунгарологију у Новом Саду. 1963–1993: сарадник, уредник и главни уредник мађарске редакције Радио Новог Сада. 1983–1986: директор Новосадског позоришта. 1979–1982: председник Друштва књижевника Војводине. 2000: постаје редовни члан Мађарске академије уметности.

У својим најпознатијим делима описује суживот Мађара, Срба, Немаца, Јеврјеа у Србобрану и Бачкој. На основу његових дела рађене су позоришне представе, радио-драме, филмови. Добитник је бројних признања. Дела су му преведан на десет језика. Од 2010. године његова родна кућа је претворена у музеј.

Преводи на српски језик:

С ове стране, Нови Сад, 1974;

Није то моје име, Сарајево 1979;

Војник са цветом, Нови Сад, 1983;

Приче из Кегловићеве улице, Нови Сад–Србобран, 2013;

Једноухи човек, Нови Сад–Србобран, 2015;

О мом стрицу и друге приче, Нови Сад–Србобран, 2015;

Приче о старом револверу, Нови Сад–Србобран, 2015;

Анђеоско весеље, Нови Сад–Србобран, 2016;

Корморани се још нису вратили, Нови Сад–Србобран, 2016;

Рафал за једног црног бивола, Нови Сад–Србобран, 2018.

Будите први који ће написати рецензију “Рафал за једног црног бивола”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.