УБИЦЕ У ИМЕ ДРЖАВЕ

Шифра производа: 28032
УБИЦЕ У ИМЕ ДРЖАВЕ
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
600 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-0777-2
Година издавања: 2012.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1.290,00 дин.Цена са попустом: 1.032,00 дин.

Чињенице о „режимским“ убицама

 

Обавештавамо Вас да смо објавили књигу Убице у име државе Марка Лопушине, истакнутог новинара и публицисте који се деценијама бави мрачном страном новије српске историје и тајним службама. Обелодањивање чињеница о „режимским” убицама бивше Југославије и Србије, има велики значај за јавност, као и за будућност преговора за улазак Србије у Европску унију.

Марко Лопушина поставља питања која се прећуткују, а тичу се свих нас: Ко су биле убице у име државе са простора бивше Југославије и данашње Србије? Колико су и које људе они ликвидирали? Шта у тајним досијеима Брозове и Милошевићеве политичке полиције пише о овим ликвидаторима и њиховим жртвама? Могу ли се ти досијеи реконструисати, и на основу њих може ли се судити државним егзекуторима? Могу ли се жртве убица у име државе рехабилитовати?

Ова питања је неопходно поставити не само из осећаја морала или човечности, већ и формално: у резолуцији Европског парламента од Србије се захтева отварање националних архива,нарочито Удбе, отварање досијеа тајне полиције, окончавање рехабилитација и исплате одштете људима страдалим у политичким и полицијским процесима и прогонима. Да би се ово десило, потребно је доношење Закона о отварању тајних досијеа, када ће коначно бити утврђене жртве тајних служби Југославије и Србије.

Ова књига садржи запрепашћујуће податке о деловању Озне, Удбе, СДП, РДП, ЈСО који су изнесени на основу пажљиве реконструкције доступних података.Тема политичких атентата чији се починиоци не процесуирају, преиспитивање киднаповања и ликвидирања у име одређене политике одређује нас спрам прошлости, и директно утиче на будућност Србије.

*

КРВАВА ТАЈНА

Када је крајем марта 2012. године у Европском парламенту поводом резолуције о европским интеграцијама Србије одржана дебата о условима које треба да задовољи званични Београд, препоручено је отварање претпријемних преговора о напретку. Како је рекао европски комесар за проширење Штефан Филе, током дебате у Стразбуру посланици Европског парламента су затражили да се Србији што пре одреди датум за почетак тих преговора. Текст резолуције је сачињен на основу извештаја Јелка Кацина, известиоца Европског парламента за Србију.

– Под хитно треба да се настави посао око уклањања наслеђа бивших тајних служби из доба комунизма, као и отварање националних архива, нарочито Удбе.Европски парламент захтева од Србије да се отворе досијеи тајне полиције, оконча рехабилитација и исплате одштете људима страдалим у политичкими полицијским процесима и прогонима. Отварање досијеа није услов да Србија добије датум за отпочињање преговора са ЕУ, али када будете кренули у преговоре, прво вас чека отварање поглавља 23 у оквиру ког је и то питање – изјавио је Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију.

Србија је данас једина европска земља која није законски регулисала област тајних досијеа службе државне безбедности и која скрива крваве странице властите историје. Наиме, за Србију се деценијама говорило да је полицијска држава. Ова тврдња је плод вишегодишњих страдања српског и југословенских народа од политичкеполиције, заштитника прво система Јосипа Броза, а потом режима Слободана Милошевића.

И Тито и Слоба су имали своју агентуру, специјалне одреде и јединице за тајне ликвидације својих политичких противника. У време ФНРЈ и СФРЈ то су биле службебезбедности познате по својим скраћеницама и злочинима, које су се крилеиза ознака – ОЗНА (Одељење за заштиту народа), УДБА (Управа државне безбедности) и СДБ (Служба државне безбедности). Уз њих је деловао војни одред КНОЈ. У доба СРЈ и државе СЦГ политичке неистомишљенике прогоинили су РДБ (Ресор државнебезбедности) и ЈСО (Јединица за специјалне операције).

Броз је имао своје државне убице, ликвидаторе, који су убијали припаднике националних снага, југословенске емигранте по свету и домаће непријатеље по Југославији и Србији.

– Доказано је да су Британци одобрили Титу ликвидацију српских националних снага. Да су политичари Александар Ранковић, Слободан Пенезић у Србији, а Митја Рибичичи Милка Планинц лично учествовали у убијању одбеглих припадника националних снага у Кочевском рогу и Блајбургу 1945. године. Јосип Броз је наредио да се омогући упад хрватских националиста на Радушу 1972. године, а потом њихову ликвидацију, да би ојачао своју власт. Титови наследницису за егзекуције над емигрантима крајем прошлог века почели да користе људе из подземља. Брозов следбеник Стане Доланц наредио је убиство Стјепана Ђурековића, директора у ИНИ, јер је одао Немцима тајне о војним резервама горива и потом,као министар полиције,одобрио ликвидације десетине емиграната у иностранству – тврди Боже Вукушић, који се бави изучавањем крвавих тајни сакривених у досијеима тајних полиција.

Вукушић у својим књигама помиње идентитет ликвидатора у име држава – Богоја Панајотовића, Винка Синдичића, Илију Станића, Жељка Ражнатовића и двадесетакдругих.

Милошевић је као ликвидаторе користио чланове агентуре, параполиције и мафије, који су израсли у монструозни земунски клан. Ова полицијска банда је убила Ивана Стамболића, Славка Ћурувију, Даду Вујасиновић и Зорана Ђинђића. У затвору се због почињених злочина у име државне власти налазе бивши шеф тајне полиције Раде Марковић, пуковник полиције Милорад Улемек, Звездан Јовановић и остали ухапшени чланови ЈСО и земунског клана.

Континуитет државног тероризма који су користили Јосип Броз и Слободан Милошевић трајао је седам деценија. Тај терор је био веома суров. За седам деценијаколико су се комунисти и социјалисти крваво обрачунавали са својим политичкимпротивницима, према слободној процени историчара, убијено је у Југославијиоко пола милиона људи. Србија је препуна гробница жртава грађанског рата, које се још истражују. Ликвидирано је и 128 политичких и јавних личности у емиграцији и отаџбини. Међутим, о наредбодавцима и извршиоцима тих убистава се ћути.

Део политичких странака и јавног мњења тражи да се досијеи полиције отворе и крвава тајна открије. Професор Богољуб Милосављевић са Правног факултета „Унион” из Београдасматра да је неопходнообелоданити злочине из давне и скорије прошлости, заштитити људска права жртава, али и њихових ликвидатора. Аутор овог дела се слаже са тим предлозима, тражи да се обелодане имена и досијеаликвидатора. Никога лично не прозивам, нити га осуђујем, већ само користим професионално право да поставим питања која траже искрене одговоре. Имена и презимена људи, који су осумњичени као „патриоте које су убијале због државних интереса”, помињем онако како су већ коришћена у јавности на много начина!

– Ко су биле убице у име државе са простора бивше Југославије и садашње Србије?

– Колико су и које људе они ликвидирали?

– Шта у тајним досијеима Брозове и Милошевићеве политичке полиције пише о овим ликвидаторима и њиховим жртвама?

– Да ли су тајни досијеи државних убица уништавани?

– Могу ли се ти досијеи реконструисати?

– Може ли се на основу тих тајних докумената и досијеа тим државним егзекуторимасудити?

– Могу ли се жртве убица у име државе рехабилитовати?

Све су то питања на која се траже одговори од демократске власти. Нова властвећ дванаест година избегава да отвори тајнедосијееи открије највећу српску крваву тајну.

Како преиспитивање рада тајних служби Југославије и Србије никада у Београдуније званично озакоњено, а ни започето, на отварање дуже од деценије чека око 100.000 постојећих досијеа. Хрвати и Словенци су учинили напор да открију истинуо тајним убиствима која су починилиприпадници служби државне безбедности. Немачка је покренула у скорије време неколико судских процеса против наших државних ликвидатора, који су убијали политичке емигранте у овој земљи.

Само Србија ћути!?

Ова књига треба да подстакне процес преиспитивања тајни наше прошлости. Да упозори да је скривање полицијских досијеа нова врста злочина, а да стари не застаревају. Српски народ који је гласао за промене и демократију има право на пуну истину!

Аутор

Београд, Видовдан 2012.

Марко Лопушина

Писац Марко Лопушина је 2004. године у Србији од стране Удружења новинара Србије проглашен за најбољег новинара. Године 2014. за најбољег публицисту када је добио награду „Драгиша Кашиковић”. Именован је 2018. године за почасног доктора наука Слобомир Универзитета у Бијељини.

Рођен је 1951. године у Рашкој, Србија. Завршио је основну школу и гимназију у Брусу и Факултет политичких наука у Београду. Радио је у листу „Секундарне сировине” 1976. као новинар и уредник, у листу „Здраво” 1978. као новинар, у магазину „Интервју” од 1981. као новинар, уредник, а 1997. био и главни уредник. А потом је био уредник у магазину „Профил” (до 1999) и листа „Недељни телеграф” (до 2008). Данас је пензионер и репортер „Илустроване политике”, „Вечерњих новости”, „Сербиане” из Детроита, „Огледала” из Чикага, „Српског гласа” из Мелбурна, Српског радија у Лос Анђелосу, Српске заједнице у Марибору.

Сарадник је САНУ и Матице српске на Српској енциклопедији, поглавље о исељеницима и дијаспори. Сарадник је Академије Републике Српске о Србима у расејању у Енциклопедији Републике Српске. Сарадник је Српског института у Вашингтону и Матице исељеника Србије. Аутор је Енциклопедије српске дијаспоре и још десетак књига о расејању, тајним службама и тајним друштвима.

Носилац је Ордена Вук Стефановић Караџић државе Србије и других признања.

Живи у Земуну.

Будите први који ће написати рецензију “УБИЦЕ У ИМЕ ДРЖАВЕ”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.