ЦРНА КЊИГА: цензура у Србији 1945-2015.

Шифра производа: 29121
ЦРНА КЊИГА: цензура у Србији 1945-2015.
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
346 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 21 cm
ИСБН: 978-86-815-0995-0
Година издавања: 2015.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1.200,00 дин.Цена са попустом: 960,00 дин.

Има данас различитих теориjа о томе како jе цензура, та мргудна реч и симбол репресиjе над умом, наjедном 2014. године постала оштрица политичког речника, на коjу су се многи посекли. Цензуру у Србиjи, као зло надвиjено над слободом говора и казивање мислећих људи, помињали су у то доба и представници OEБСA и EУ у Београду и Бриселу, али и српски народни посланици, повереници за правду и поверење, опозиционари, новинска удружења и део jавности. Србиjа jе оптужена да спроводи државну цензуру, да гаси електронске друштвене мреже, да смењуjе уреднике, хапси људе са феjсбука, да хакуjе портале и покушава да сакриjе истину од свог народа.

– Нема цензуре у Србиjи! – бранио се премиjер Aлександар Вучић и тражио извињење европских заступника за неосноване оптужбе.

Oво се дешавало у време пролећног потопа и ванредног стања коjи jе збрисао петину Србиjе, али и током јесени када су са тв екрана и радио таласа нестале емисије „Кажипрст”, „Утисак недеље”, „Инсајдер”, „Сарапин проблем” и друге. И док су у владаjућоj странци и Влади Србиjе говорили да jе држава недужна осумњичена за неслободу jавног изражавања од стране неких политичких завереника, како домаћих, тако и из иностранства, угрожени цензуром и њихови приjатељи су доказивали на случаjевима обореног портала редакциjе „Пешчаника”, смене шефа деска Срђана Шкора у „Вечерњим новостима”, утуљивање саjта „Блица”, полициjског саслушања писаца феjсбук порука о жртвама поплава, да jе цензура у Србиjи узела маха.

Случаj jе попримио политичке и међународне размере када су представници OEБСA и EУ у Београду и Бриселу jавно изрекли диjагнозу о постоjању тешког облика угрожавања слободе говоре, односно цензуре у Србиjи. Tакав став европских званичника, али и проевропских српских личности тумачен jе као напад на власт, пре свега на напредњаке, коjи су били изненађени таласом критике на њихов рачун. Tаj сукоб претворио се 2014. године у прави цензорски рат власти, опозициjе, незавнисних медиjа и Eвропљана.

Марко Лопушина

Писац Марко Лопушина је 2004. године у Србији од стране Удружења новинара Србије проглашен за најбољег новинара. Године 2014. за најбољег публицисту када је добио награду „Драгиша Кашиковић”. Именован је 2018. године за почасног доктора наука Слобомир Универзитета у Бијељини.

Рођен је 1951. године у Рашкој, Србија. Завршио је основну школу и гимназију у Брусу и Факултет политичких наука у Београду. Радио је у листу „Секундарне сировине” 1976. као новинар и уредник, у листу „Здраво” 1978. као новинар, у магазину „Интервју” од 1981. као новинар, уредник, а 1997. био и главни уредник. А потом је био уредник у магазину „Профил” (до 1999) и листа „Недељни телеграф” (до 2008). Данас је пензионер и репортер „Илустроване политике”, „Вечерњих новости”, „Сербиане” из Детроита, „Огледала” из Чикага, „Српског гласа” из Мелбурна, Српског радија у Лос Анђелосу, Српске заједнице у Марибору.

Сарадник је САНУ и Матице српске на Српској енциклопедији, поглавље о исељеницима и дијаспори. Сарадник је Академије Републике Српске о Србима у расејању у Енциклопедији Републике Српске. Сарадник је Српског института у Вашингтону и Матице исељеника Србије. Аутор је Енциклопедије српске дијаспоре и још десетак књига о расејању, тајним службама и тајним друштвима.

Носилац је Ордена Вук Стефановић Караџић државе Србије и других признања.

Живи у Земуну.

Будите први који ће написати рецензију “ЦРНА КЊИГА: цензура у Србији 1945-2015.”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.