Jovan Hranilović – lik i delo najpoznatijeg i najzaslužnijeg Žumberčanina

Šifra proizvoda: 29971
Jovan Hranilović – lik i delo najpoznatijeg i najzaslužnijeg Žumberčanina
Broj strana / Povez / Pismo:
153 / Tvrd / Latinica
Dimenzije: 16 x 24 cm
ISBN: 978-86-515-1445-9
Godina izdavanja: 2019.
Izdavač / Suizdavač: Izdavačka kuća Prometej

Cena: 1.800,00 дин.Cena sa popustom: 1.440,00 дин.

Jovan Hranilović (1855–1924), grko-katolički sveštenik, pesnik književni i pozorišni kritičar, prvi predsednik Jugoslovenskog novinarskog udruženja, predsedavo je Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu novembra 1918. kada je doneta odluka o prisajedinjenju Bačke, Baranje i Banata Kraljevini Srbiji.

Kada je srpska vojska ušla u Novi Sad, Hranilović je biranim rečima pozdravio vojvodu Petra Bojovića koji je bio na čelu štaba Prve armije: „Dopustite, da Vas još na čas zaustavim u ime ovde okupljenih Srba, Hrvata, Bunjevaca, Rusina, Slovaka i ostalih Slovena ove varoši; da Vas pozdravim u ime neslovenskih žitelja ove varoši, u kojima ima i pogleda, srca, čoveštva i viteštva, da se poraduju s nama u danima naše sreće, naše davno radovanje mlade slobode. Ni sjajno biserje našeg lepog narodnog jezika nije dosta sjajno, da istumači osećaje, što nam potresaju u ovaj čas srcem i dušom, gde govore herojska dela što ih je počinila slavna srpska vojska, koja dolazi evo k nama kroz more krvi i niz neopisanih patnja kao triumfatorka, kao osloboditeljka naša – naša živa želja, naša uzdanica, naše sunce. O, ne odlazite od nas, ostajte s nama, ta uz Vas smo tako sretni, uz Vas se tako sigurno osećamo”

Takođe je na tečnom francuskom pozdravio i savezničke francuske trupe koje su sa Srbima pobedonosno ušle u oslobođeni Novi Sad.

Sahranjen je na Rusinskom groblju u Novom Sadu.

Dragan Vukšić

Dragan Vukšić je rođen 1945. godine u Radatovićima, opština Ozalj, Republika Hrvatska. Završio je gimnaziju u Karlovcu, a Vojnu akademiju (1967) i druge vojne škole u Beogradu.

U čin pukovnika unapređen je 1989. godine. Najveći deo vojne karijere proveo je na dužnostima u oblasti spoljnopolitičkih odnosa, međunarodne vojne saradnje i obaveštajnih poslova. Poslednje dužnosti u Vojsci Jugoslavije bile su mu Načelnik uprave za međunarodnu vojnu saradnju Generalštaba VJ i Vojni izaslanik u Nemačkoj i Holandiji.

Kao predstavnik JNA i VJ bio je član državnih delegacija na Konferenciji OESS-a u Beču, na mirovnim pregovorima u Ženevi, Dejtonu i Bonu, i na pregovorima o Podregionalnoj kontroli naoružanja u Beču. Bio je i član više zvaničnih vojnih delegacija koje su u posetama Austriji, DDR-u, Rumuniji i Mađarskoj predvodili načelnici Generalštaba JNA i VJ. Član Komiteta Savezne vlade SRJ za saradnju s mirovnim misijama i snagama UN bio je od 1993. do 1997. godine.

Učestvovao je i samostalno istupao na više međunarodnih seminara i simpozija iz oblasti vojnopolitičkih odnosa u Beču, Budimpešti, Sofiji, San-Remu, Parizu i Berlinu. Objavio je više stručnih, političkih i vojnih studija i članaka i knjige Pukovnikov otkaz krvavom komandantu (2001), JNA i raspad SFR Jugoslavije (2006) i Žumberački uskoci, unijaćenje i odnarođivanje, prvo (2015) i drugo izdanje (2018).

Zbog neslaganja s politikom aktuelnog režima, napustio je 1999. Vojsku Jugoslavije i priključio se DOS-u u borbi protiv Miloševićevog režima. Zbog političkog delovanja režim mu je, protivno Ustavu, oduzeo čin i penziju.

Nakon demokratskih promena 2000. godine biran je za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije. Bio je potpredsednik Odbora za spoljnu politiku i član Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za veze sa Srbima izvan Srbije.

Od januara 2002. do avgusta 2004. bio je Genrealni konzul SRJ–SCG u Frankfurtu.

Budite prvi koji će te ostaviti utisak “Jovan Hranilović – lik i delo najpoznatijeg i najzaslužnijeg Žumberčanina”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Još nema komentara.