Америчка поезија данас: антологија

Шифра производа: 00206
Америчка поезија данас: антологија
Број страна / Повез / Писмо:
399 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 21 cm
ИСБН: 86-7639-721-X
Година издавања: 2003.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 900,00 дин.Цена са попустом: 720,00 дин.

Рај песника

За разлику од свих других земаља на свету, Америка нема своју престоницу културе ако је у питању књижевност. Њујорк је град на који је упућен човек кога занима ликовна уметност или позориште, али већина писаца и песника живи и другде. Чак ни издаваштво није толико централизовано као некада. Књижевни часописи – а увек се може набројати око 800 оних што су у датом тренутку активни – објављују се у свакој од савезних држава. Зато, да би се стекла права слика о америчкој поезији, мора се прочитати страховито много тих часописа. То сам и учинио 1992, кад сам приредио годишњу антологију НАЈБОЉЕ АМЕРИЧКО ПЕСНИШТВО. Упустио сам се у то претпостављајући да ћу бити бескрајно разочараван, али пошто сам ишчитао стотине књижевних часописа, великих и малих, током те једне године, открио сам довољан број добрих песама, изразито вредних читања. То је управо оно због чега се дивим Драгославу Андрићу и његовојчудесној, новој антологији. Читао је нашироко, изабрао и превео низ америчких песника у опсегу који је одиста репрезентативан.

Теже је питање – како окарактерисати те песнике? Постоји ли уопште нешто што би се могло означити као америчка песма која би била типична за последњих четрдесетак година? Да, постоји, а могла би се описати овако. Глас песме је личан, стил је наративан, а књижевна школа којој је склона и привржена је реализам. Другим речима, она има више поверења у свој поглед на свет отворених очију него на поглед из угла маште. Као и свака обухватнија генерализација која би се тицала савремене поезије, међутим, и ова је само половично тачна. Срећом за нас, надмећући се са увек присутном потребом за уверљивошћу, постоји у нашем песништву и она дуга традиција радикалног експериментисања и новаторства, која потиче још од Витмена, Дикенсонове, Елиота, Паунда, Мурове, Вилијемса и разних њихових потомака све до данашњег дана. Пре или касније, сваки песник који пише у Америци мора да се некако нагоди са тим наслеђем, и да начини своје изборе. Пошто је наша домаћа традиција стара само два века, много од оног што наши песници пишу и мисле о поезији неизбежно је нека врста дијалога са нашим песничким прецима.

Емерсон је први изјавио да је Америка наша права тема. Оно што је имао у виду није била некаква јенкијевска представа о патриотском стихотворству, него сама земља, обрађена или још у стању дивљине, која се пружа између два океана. Наши Праоци Ходочасници су се упутили у Америку да нађу Нови Рајски Врт, те и данас букти расправа међу политичарима и обичним светом око тога да ли су га нашли или нису. Можда само песници могу са поуздањем рећи да су нашли свој рај. Огромна количина поезије што се и даље пише у земљи у којој, како се претпоставља, доминирају само материјалне вредности – зачуђујућа је и беспримерна.

Антологија Драгослава Андрића показуе да је нешто од тога стваралаштва највишег литерарног квалитета. Наравно, без његове изванредне способности као преводиоца, опсег и квалитет америчке поезије не би био доступан српском читаоцу.

Чарлс Симић

Драгослав Андрић

Драгослав Андрић је рођен 1923. године у Чачку, од оца Јелисија, оксфордског ђака и мајке Зорке, учитељице. Након завршене Прве београдске мушке гимназије, школовао се на позоришном одсеку Музичке академије у Београду и у драмском студију Народног позоришта Србије. Завршио је енглеску филологију на Филозофском факултету.

Постао је познат у 1970-им и 1980-им годинама по свом „Речнику жаргона“, хумористичкој збирки „Сваштара, уџбеник нонсенса“, антологији рок-поезије „Стерео стихови“ и неколико збирки и антологија светске поезије, између осталих и „Стихови“ Огдена Неша, Андрићевог омиљеног песника. Између 2003. и 2004. издаје антологију светске поезије у шест томова, „Америчка поезија данас“, „У име земље“ (канадска поезија), „Отисак срца у прашини“ (поезија америчких црнаца), „Ко, је л’ ја?“ (енглеска и америчка хумористичка поезија), „Свет у капи росе“ (класична кинеска поезија), „Не пали још светиљку“ (стара јапанска поезија).

У часопису „Време“ Андрић каже да преводиоци често знају свој језик боље од писаца, од којих се очекује да га усавршавају.

У току 2005. завршава „Сваштара – виши курс“ и „Речник жаргона“ (друго издање) са око 20 хиљада речи и израза (два пута више од првог издања), али није дочекао његово објављивање.

Андрић је 10 година радио и као драматург у позоришту. Глумица Радмила Андрић му је била супруга.

Почетком 1990-их, као гостујући професор Универзитета у Чикагу, води курс о креативном превођењу литературе.

Осим књижевности, Андрић се занимао и шахом, са којим је дошао у додир са 11 година. У периоду 1948-1981. се активно такмичио, имао је титулу мајстора и био је државни репрезентативац

Члан Удружења књижевних преводилаца Србије, Удружења књижевника Србије и Српског ПЕН центра. Андрић је добитник награде „Милош Ђурић“ за најбољи превод1969. године и награде за животно дело Удружења преводилаца. Добитник је Вукове награде, највишег републичког признања за рад у просвети, науци и уметности.


Љубодраг Андрић


Чарлс Симић

Будите први који ће написати рецензију “Америчка поезија данас: антологија”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.