Страни изрази и изреке

Шифра производа: 27725
Страни изрази и изреке
Број страна / Повез / Писмо:
329 / Тврд / Ћирилица
Димензије: N/A
ИСБН: 978-86-515-0613-3
Година издавања: 2011.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Стара цена: 1.150,00 дин.Цена: 920,00 дин.

У културама са дугим трајањем и непрекидном традицијом збирке сентенција биле су веома популарне и радо читане. Тако је било нарочито у земљама у којима су латински језик знали образовани људи.

И у нас се дуго осећала потреба за таквом публикацијом, па је досад издато неколико збирки латинских цитата. Ова књига такође садржи највећи број изрека управо с латинског подручја, чиме се на најбољи начин подстиче учење латинског језика, данас толико уанемареног у нас. Уз изворне грчке изреке, сада имамо скупљен на једном месту читав сноп античке животне мудрости, која је постала део европске свести и културе. А ту су још пажљиво одабране енглеске, италијанске, француске и немачке изреке одомаћене у нашем говорном подручју.

С обележеним правилним изговором, тачним преводом на српски језик, врло добро сређеним Индексом изрека према садржају и неопходним подацима о њиховим ауторима, књига Страни изрази и изреке биће од велике користи читаоцима, и као богат извор сазнања о човеку, животу и природи, и као помоћ и богаћењу властитих говорних могућности. Академик Никша Стипчевић

Иван Клајн

Рођен је у Београду као син Хуга Клајна (1894-1981) и Стане (1905-1986) рођене Ђурић.

По оцу је хрватско-јеврејског порекла. Завршио је 1961. студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. Као редовни професор на том факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременога српског језика. Клајнова најзначајнија дела су Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971; италијанско издање: Influssi inglesi nella lingua italiana, Фиренца, 1972), Творба речи у савременом српском језику (I-II, Београд 2002-2003), Италијанско-српски речник (прво издање: Београд, 1996; пето издање: Београд, 2011). Речник језичких недоумица најчешће је штампана његова књига (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица, Београд 1981). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.

Ожењен је Александром која је такође професор италијанског језика, и имају сина.


Милан Шипка

Рођен 7. октобра 1931. у Драгељима, Б. Градишка. Филозофски факултет (група за народни језик и књижевност, с руским језиком као Б предметом), завршио у Загребу, где је и докторирао с темом Језик Петра Кочића.

Радио као професор сх. језика и филозофије у Гимназији Б. Нови (сада Нови Град) и Учитељској школи Бањалука (1956-1961), затим професор Више педагошке школе, касније Педагошке академије у Бањалуци (1966-1973), директор Института за језик и књижевност у Сарајеву (1973-1984), научни саветник у Институту за проучавање националних односа у Сарајеву (1984-1990), редовни професор Универзитета у Сарајеву – на Академији сценских умјетности и Педагошкој академији (1990-2002).

Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту (у наставној 1994/1995. години) држао предавања из југославистичке социолингвистике, а с темама из те области гостовао и на универзитетима у Бечу, Познању (Пољска) и Новом Саду.

Бави се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормативистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике.

Као директор и научни сарадник Института за језик и књижевност конципирао и координирао реализацију целокупног истраживачког програма Института у области језика, а сам водио макропројекте: Правописна проблематика, Рјечник Кочићева језика, Школска терминологија и др. и тако стекао богато искуство у организацији научноистраживачког рада у лингвистици.

Учесник и организатор великог броја домаћих и међународних научних скупова, међу којима су у његовој организацији најзначајнији: Компјутерска обрада лингвистичких података (1977), Језик и национални односи (1984), Лингвистика и лингвистичке активности у Југославији (1985) и Језик и култура Рома (1986).

Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 25 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних публикација, уџбеника и приручника). Значајнија су му дела: књиге JEZIČKI SAVJETNIK (1975), ЈЕЗИК ПЕТРА КОЧИЋА (1987), KNJIŽEVNOJEZIČKA POLITIKA I JEZIČKA KULTURA – JEZIČKI SAVJETNIK 2 (1987), STANDARDNI JEZIK I NACIONALNI ODNOSI U BOSNI I HERCEGOVINI (1850-2000) – Dokumenti (2001) /претходо, електронски приређено издање за Интернет, под насловом: Standard Language in Bosnia and Herzegovina – in Standard Language Policy documents, Virtus, Praha 1998: RSS Digital Library, Publisher: Open Society Institute, Center for Publishing Development. Identifier: http://rss.archives.ceu.hu/archive/00001051/,   затим КУЛТУРА ГОВОРА (12005, 22006, 32008 – проширено издање, 42009 ), ЈЕЗИК И ПОЛИТИКА (12006, 22009  – допуњено издање), ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, у коауторству с И. Клајном (12006, 22007, 32008 – попрваљено и допуњено издање, 42008, 52009 – иновирано и побољшано издање), СТРАНИ ИЗРАЗИ И ИЗРЕКЕ, такође у коауторству с И. Клајном (12007, 22008, 32009), СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 1 (2008), СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 2 (2009), ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА – СА ПРАВОПИСНО-ГРАМАТИЧКИЧИМ САВЕТНИКОМ (2009), те популарнонаучна издања: ПРИЧЕ О РЕЧИМА (11977, 21979, 31981, 41982, 51989, 61998, 72007, 82008, 92009), ЗАНИМЉИВА ГРАМАТИКА (11981, 21999, 32007, 42008, 52009), ЗАШТО СЕ КАЖЕ? (11998, 21998, 32007, 42008, 52009). Уз ову серију, укључујући и Клајнову књигу ИСПЕЦИ ПА РЕЦИ, израдио је и методички приручник за наставнике ПОПУЛАРНА ЛИНГВИСТИКА У ШКОЛИ (12000, 22007, 32008,  42009 – проширено издање). Објављене важније студије: METODOLOŠKA OSNOVA ZA IZRADU UDŽBENIKA NAŠEG JEZIKA U OSNOVNIM ŠKOLAMA – у књизи Savremeni udžbenik i problemi rada na njemu, Stalna konferencija jugoslovenskih izdavača udžbenika, Beograd, 1970: 211-226; УПОТРЕБА ВЕЛИКИХ И МАЛИХ СЛОВА, Рaдови Одјељења за језик Института за језик и књижевност у Сaрајеву, књ. V, 1978: 9-76.

Био је главни и одговорни уредник часописа Прилози настави српскохрвтског језика и књижевности (Бањалука), Радови Одјељења за језик Института за језик и књижевност у Сарајеву (књиге I-VII), Посебна издања Института (четири књиге), Монографије (једна књига), библиотека Приручници („Школски рјечник терминолошких вишеструкости“) и др.

Ангажован и у другим видовима научних и стручних активности: био је члан и научни секретар Међуакадемијског одбора за проучавање ортографске и ортоепске проблематике (при АНУБиХ), члан Ономастичког одбора АНУБиХ и Комисије САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.

Будите први који ће те оставити утисак “Страни изрази и изреке”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.