СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 2

Шифра производа: 27338
СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 2
Преузмите одломак:
Едицијe:
Број страна / Повез / Писмо:
428 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-0415-3
Година издавања: 2009.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1.150,00 дин.Цена са попустом: 920,00 дин.

Садржина књиге и језик којим је писана (као и у случају првог дела њенога) у лепом су складу. Исто важи и за однос између конкретних истраживања и изложених пишчевих теоријских ставова  и разматрања. На примеру српскога језика  (а пре свега његове прозодије, правописа и лексике), у књизи се покрећу доиста темељна граматичка, правописна, стандардолошка, нормативистичка и глотополитичка питања. Богато научно искуство др Милана Шипке и његово изузетно познавање савремене језичке проблематике огледају се у свим овде излоћеним темама. Ауторов активан однос према феноменима које расправља, изражен у критичкој анализи проблема и изналажењу начина како да се они реше, чине текстове у овој књизи актуелним, занимљивим и подстицајним, отварајући уједно и простор за даља истраживања и делатност у том правцу. Стога ће књига Стандардно језичка преиспитивања бити од користи свима који се интересују за данашњу нашу језичку стварност, за садашњост и будућност нашег језика, те за теоријске и практичне аспекте које обухвата. Проф. др Милорад Радовановић

Милан Шипка

Рођен 7. октобра 1931. у Драгељима, Б. Градишка. Филозофски факултет (група за народни језик и књижевност, с руским језиком као Б предметом), завршио у Загребу, где је и докторирао с темом Језик Петра Кочића.

Радио као професор сх. језика и филозофије у Гимназији Б. Нови (сада Нови Град) и Учитељској школи Бањалука (1956-1961), затим професор Више педагошке школе, касније Педагошке академије у Бањалуци (1966-1973), директор Института за језик и књижевност у Сарајеву (1973-1984), научни саветник у Институту за проучавање националних односа у Сарајеву (1984-1990), редовни професор Универзитета у Сарајеву – на Академији сценских умјетности и Педагошкој академији (1990-2002).

Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту (у наставној 1994/1995. години) држао предавања из југославистичке социолингвистике, а с темама из те области гостовао и на универзитетима у Бечу, Познању (Пољска) и Новом Саду.

Бави се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормативистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике.

Као директор и научни сарадник Института за језик и књижевност конципирао и координирао реализацију целокупног истраживачког програма Института у области језика, а сам водио макропројекте: Правописна проблематика, Рјечник Кочићева језика, Школска терминологија и др. и тако стекао богато искуство у организацији научноистраживачког рада у лингвистици.

Учесник и организатор великог броја домаћих и међународних научних скупова, међу којима су у његовој организацији најзначајнији: Компјутерска обрада лингвистичких података (1977), Језик и национални односи (1984), Лингвистика и лингвистичке активности у Југославији (1985) и Језик и култура Рома (1986).

Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 25 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних публикација, уџбеника и приручника). Значајнија су му дела: књиге JEZIČKI SAVJETNIK (1975), ЈЕЗИК ПЕТРА КОЧИЋА (1987), KNJIŽEVNOJEZIČKA POLITIKA I JEZIČKA KULTURA – JEZIČKI SAVJETNIK 2 (1987), STANDARDNI JEZIK I NACIONALNI ODNOSI U BOSNI I HERCEGOVINI (1850-2000) – Dokumenti (2001) /претходо, електронски приређено издање за Интернет, под насловом: Standard Language in Bosnia and Herzegovina – in Standard Language Policy documents, Virtus, Praha 1998: RSS Digital Library, Publisher: Open Society Institute, Center for Publishing Development. Identifier: http://rss.archives.ceu.hu/archive/00001051/,   затим КУЛТУРА ГОВОРА (12005, 22006, 32008 – проширено издање, 42009 ), ЈЕЗИК И ПОЛИТИКА (12006, 22009  – допуњено издање), ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, у коауторству с И. Клајном (12006, 22007, 32008 – попрваљено и допуњено издање, 42008, 52009 – иновирано и побољшано издање), СТРАНИ ИЗРАЗИ И ИЗРЕКЕ, такође у коауторству с И. Клајном (12007, 22008, 32009), СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 1 (2008), СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 2 (2009), ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА – СА ПРАВОПИСНО-ГРАМАТИЧКИЧИМ САВЕТНИКОМ (2009), те популарнонаучна издања: ПРИЧЕ О РЕЧИМА (11977, 21979, 31981, 41982, 51989, 61998, 72007, 82008, 92009), ЗАНИМЉИВА ГРАМАТИКА (11981, 21999, 32007, 42008, 52009), ЗАШТО СЕ КАЖЕ? (11998, 21998, 32007, 42008, 52009). Уз ову серију, укључујући и Клајнову књигу ИСПЕЦИ ПА РЕЦИ, израдио је и методички приручник за наставнике ПОПУЛАРНА ЛИНГВИСТИКА У ШКОЛИ (12000, 22007, 32008,  42009 – проширено издање). Објављене важније студије: METODOLOŠKA OSNOVA ZA IZRADU UDŽBENIKA NAŠEG JEZIKA U OSNOVNIM ŠKOLAMA – у књизи Savremeni udžbenik i problemi rada na njemu, Stalna konferencija jugoslovenskih izdavača udžbenika, Beograd, 1970: 211-226; УПОТРЕБА ВЕЛИКИХ И МАЛИХ СЛОВА, Рaдови Одјељења за језик Института за језик и књижевност у Сaрајеву, књ. V, 1978: 9-76.

Био је главни и одговорни уредник часописа Прилози настави српскохрвтског језика и књижевности (Бањалука), Радови Одјељења за језик Института за језик и књижевност у Сарајеву (књиге I-VII), Посебна издања Института (четири књиге), Монографије (једна књига), библиотека Приручници („Школски рјечник терминолошких вишеструкости“) и др.

Ангажован и у другим видовима научних и стручних активности: био је члан и научни секретар Међуакадемијског одбора за проучавање ортографске и ортоепске проблематике (при АНУБиХ), члан Ономастичког одбора АНУБиХ и Комисије САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.

Будите први који ће написати рецензију “СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 2”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.