Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Najave

PROMETEJ IZMEĐU DVA SAJMA KNJIGA

Desetine novih naslova naše kuće biće spremno za predstojeći jesenji sajam knjiga u Beogradu. Njima dodajemo i veći broj onih koji su već objavljeni u ovoj godini, što ukupno čini produkciju od oko stotinu naslova između dva sajma.

Ostajemo dosledni onome čime se bavimo poslednjih godina, a to je stogodišnjica Prvog svetskog rata i Prisajedinjenja, tako da imamo sada 6. kolo edicije „Srbija 1914–1918”, u kojoj dominiraju nekolike knjige o utvrđivanju granica. Ponavljamo dva veoma značajna dela Andreja Mitrovića, jedno je Jugoslavija na konferenciji mira u Parizu, a drugo ima podnaslov ove knjige, i zove se Razgraničenje sa Mađarskom i Rumunijom.

U ovoj ediciji naći će se i veoma važna knjiga Margaret Makmilan Pariz 1919 u kojoj ova istoričarka, unuka Džordža Lojda, piše o atmosferi u Parizu i toku pregovora o stvaranju novih granica. Iako ova istoričarka nije naklonjena Srbiji i Srbima, čak ponekad i ne vlada pravim podacima kad je naša strana u pitanju, ova knjiga je prvo dragocen leksikon ličnosti i događaja, a ujedno je i markantan primer kako nas nekad oni koji pripadaju velikim imperijalnim silama vide.

Boljem razumevanju zbivanja pre jednog veka svakako će doprineti izvrsno i visoko ocenjeno dvotomno delo Vase Kazimirovića Nikola Pašić njegovo doba. Autor našeg popularnog izdanja Crna ruka, rekao je: „Ako volim svoj narod moram da ga stavim pred ogledalo!“.

Posebno je vredno to što publikujemo Dnevnik Stanislava Krakova od 1912. do 1918, koji je bio u Biblioteci Srbije, ali nije bio obrađivan, niti je bilo saglasnosti o tome da se to uradi, a sada je Mirko Demić obradio te beleške i priredio za štampu. Po nekoj toplini, ili lepoti, izdvaja se knjiga koju je priredio Ratomir Rale Damjanović, a zove se Strankinje o srpskom vojniku i Srbiji u Velikom ratu. Poznato je da su tada na ovim prostorima boravile brojne strane lekarske misije iz inostranstva, među njima lekarke ili bolničarke i Damjanović se bavi njihovim iskazima u ovoj knjizi.

Mimo toga, a isto u ovoj seriji knjiga, ali ne u tom redovnom kolu, nego u malo većem formatu, objavljujemo knjigu koja je posebno zanimljiva i vredna. Gospođa Milena Marjanović, koja je naš provereni istoričar fotografije, pod naslovom Lice rata obradila je 32 muška i ženska fotografa, koji su se bavili Srbijom od 1912. do 1918. godine. Podsećamo da je autorka za izložbu, koju je priredila u SANU, dobila pre dve godine godišnju nagradu Udruženja likovnih kritičara „Lazar Trifunović”.

Ostali naslovi u Ediciji SRBIJA 1914–1918 su: Stevo J. Stefanović Ratni dnevnik, (priredio Miroslav Toholj), Radoje Janković Ruske godine (priredila Danica Otašević), Olivera Delić Nestali (prihvatni logor u Sremskoj Mitrovici).

Mimo svega, RTS i Prometej zajedno obnavljaju troknjižje koje su nazvali Srpska seljačka trilogija, a čija prva knjiga nosi naziv Tri sile pritisle Srbijicu. Za ovu priliku je novi predgovor napisao Nemanja Dević, istoričar iz Smederevske Palanke. Trilogija sadrži razgovore sa čak 38 Solunaca iz tog kraja, a u trećoj su dnevnici. Dragutin Pavlović je pronašao i dnevnik jednog nemačkog vojnika, koji je bio cenjeni slikar, te u toj knjizi ima i njegovih ilustracija.

Na ove „ratničke teme” naslanja se nastavak saradnje sa RTV Vojvodina, na ediciji Prečanski Srbi do sloma Austrougarske. Po volumenu, sadržini i po brojnosti tema, izdvojiće se knjiga koju je priredila Gordana Petković, a bavi se sadržajem Srpskog lista koji je izlazio u Novom Sadu samo 1918. i 1919. Uz brojne zanimljive podatke, bezmalo je zabeleženo, gotovo iz sata u sat, šta se dešavalo u Novom Sadu i drugim mestima pre završetka Prvog svetskog rata, pa negde do polovine 1919, kada je konačno sve bilo jasno. Dejan Mikavica sprema dve knjige kojima zaokružujemo celinu koju smo sad uradili, da objedinimo na jednom mestu portrete značajnih srpskih ličnosti u Austrougarskoj do 1918, a u drugoj su znamenita dokumenta, od prvih privilegija 1526. u Žumberku, koje su dobili tamošnji naši preci i uskoci, do povelja slobodnih kraljevskih gradova Subotice, Sombora i Novog Sada, iz čega se vidi odnos Beča prema našem življu ovde.

Prometej je uvek imao posebnu pažnju prema posebnim, većim knjigama koje neguju i sadržaj i likovnost. Sada imamo knjigu kojom obeležavamo osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, a povezana je i ona sa Prvim svetskim ratom, pošto je njen autor, Jelisije Andrić, regrut koji je prošao albansku golgotu, obreo se kasnije u Engleskoj i u Oksfordu 1919. na engleskom jeziku napisao ovu dragocenu istoriju kakvu naša crkva ranije nije imala. Druga je monografija delo Knjiga o Beogradu Gorana Vesića (kolumne objavljene u Politici) bogato ilustrovanu reprodukcijama slika Nebojše Đuranovića.

Među naslovima sa savremenim temama, kao i beletrističkim, u ediciji „Reka” biće objavljena nova knjiga Još jedanput za Tukidida Petera Handkea, nakon prošlogodišnjeg njegovog naslova Popodne pisca, takođe objavljenog u ovoj ediciji, obe u prevodu Žarka Radakovića. „Prometej” planira da objavi u istoj ediciji i knjigu Tokso mlade Slovakinje Ivane Dobrakovove, koja je za svoju poslednju knjigu Majke i kamiondžije dobila početkom leta Evropsku nagradu za književnost. Tu je i veoma zanimljivo delo Vislave Šimborske Neobavezna lektira.

Imamo i vrlo zanimljivog autora iz Slovenije, a to je Milan Petek Levokov, čija knjiga Ljudi na buri govori o životu običnog čoveka u kontekstu raspada Jugoslavije. Tu je i autor iz Skoplja, Tomislav Osmanli sa prozom Zbir-ka pri-ča. Objavili smo i niz beletrističkih naslova domaćih autora, od kojih pominjemo samo neke: Sezona gospode klošara Đorđa Petrovića, Jablanovi snene zvijezde Tihomira Nestorovića iz Bijeljine, roman Devet grama duše Tatjane Vrećo iz Beograda, Godine Lazara – kazivanja jednog kaštela autorke Lane Papić itd.

Publicističku ediciju dopunili smo naslovima Tajni čuvari hrišćanstva i Srbi u Austriji, koju je uradio zajedno sa Svetlanom Matić iz Beča. Ista je autorka u prometeju objavila i knjigu posvećenu Milici Stojadinović Srpkinji.

Posebno je vredno pomena istrajavanje u produkciji knjiga iz oblasti jezika. Prvo, tu je Srpski rečnik sinonima Pavla Ćosića, a u novom kolu Popularne lingvistike biće pet knjiga, među kojima je i ona Ivana Dimitrijevića, našeg lektora u Italiji, koji se bavi jezičkim tumačenjem poslovica – Tajni jezik Srba. Biće tu još oš knjige naših stručnjaka za jezik Veljka Brborića, Srete Tanasića, Miloša Kovačevića, kao i grupe mladih lingvista iz Beograda okupljenih oko sajta „Jezikofil”.

Veoma popularna je postala knjiga Unutarnji inženjering: Jogijev vodič ka radosti autora Sadgurua Đagija Vasudeva, čiji je tiraž skoro rasprodat. Uz nju se, po interesovanju koje je izazavala, izdvaja knjiga Jelovnik Nikole Tesle U 60 priča Predraga Puzića.

 

Tu je i nekoliko socioloških knjiga, objavljenih u saradnji s Mašinskim fakultetom iz Niša, zatim zbirka filozofskih eseha Autonomna priroda zla Jelene Delibašić, kao i tekstovi Branislava Gulana, specijalnog saradnika SANU, sabrani u knjigu Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države. Među novim izdanjima je i Zbornik rezolucija UN do završetka raspada Jugoslavije (plus 1244), koji je priredio Milivoj Ivanišević.

Bavili smo se i delima koja pomažu da se bolje razumeju zbivanja u vezi sa Kosovom i Metohijom. Prvo smo objavili Dahijska vremena na Kosovu i Metohiji: (1878–1899), a sada je u štampi Kosovsko pitanje 1974–1989 Petra Ristanovića. Ove godine navršilo se 20 godina od NATO agresije na našu zemlju bez saglasnosti Ujedinjenih nacija. U knjizi 78 dana apokalipse – istina optužuje donosimo iskaze više od 60 svetski relevantnih ličnosti koje su se negativno odredila prema ovom zločinu.

Imamo ponovo i naslov iz sveta filma, to je veoma uspela knjiga Danka Stojića Tajna dramskih umetnosti.

Svake godine objavimo i nekoliko naslova poezije domaćih i stranih pesnika, te tako i ove godine donosimo desetak zbirki, od kojih posebno izdvajamo knjigu Miće Savanovića Panonska zvona i zbirku Amonit velikog slovačkog pesnika Juraja Kunjaka u izvanrednom prevodu Miroslava Demaka.

 

 

 

 

Uputstvo za slanje rukopisa

Kako bi proces slanja i odabira rukopisa bio što brži i jednostavniji, molimo vas da se pridržavate dole navedenih pravila:

  • Predlog rukopisa šalje se isključivo putem mejla, na adresu dijana.t@prometej.co.rs
  • Predlog rukopisa treba da sadrži kratku biografiju autora sa kontakt podacima, sinopsis dela, obim i sadržaj, kao i objašnjenje zbog čega bi delo trebalo da se nađe u produkciji IK Prometej.
    
Prilikom slanja predloga rukopisa, nije potrebno da nam šaljete celokupno delo.
  • U roku od 90 dana od prispeća predloga, bićete obavešteni o daljoj odluci naših urednika, te ukoliko za tim bude bilo potrebe, biće zatraženo da pošaljete celokupno delo na čitanje. U suprotnom, mejlom će Vam biti upućen negativan odgovor.
  • O konačnoj odluci nakon faze čitanja celokupnog rukopisa obaveštavamo Vas u roku od 90 dana, takođe mejlom.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.