Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Најаве

ПРОМЕТЕЈ ИЗМЕЂУ ДВА САЈМА КЊИГА

Десетине нових наслова наше куће биће спремно за предстојећи јесењи сајам књига у Београду. Њима додајемо и већи број оних који су већ објављени у овој години, што укупно чини продукцију од око стотину наслова између два сајма.

Остајемо доследни ономе чиме се бавимо последњих година, а то је стогодишњица Првог светског рата и Присаједињења, тако да имамо сада 6. коло едиције „Србија 1914–1918”, у којој доминирају неколике књиге о утврђивању граница. Понављамо два веома значајна дела Андреја Митровића, једно је Југославија на конференцији мира у Паризу, а друго има поднаслов ове књиге, и зове се Разграничење са Мађарском и Румунијом.

У овој едицији наћи ће се и веома важна књига Маргарет Макмилан Париз 1919 у којој ова историчарка, унука Џорџа Лојда, пише о атмосфери у Паризу и току преговора о стварању нових граница. Иако ова историчарка није наклоњена Србији и Србима, чак понекад и не влада правим подацима кад је наша страна у питању, ова књига је прво драгоцен лексикон личности и догађаја, а уједно је и маркантан пример како нас некад они који припадају великим империјалним силама виде.

Бољем разумевању збивања пре једног века свакако ће допринети изврсно и високо оцењено двотомно дело Васе Казимировића Никола Пашић његово доба. Аутор нашег популарног издања Црна рука, рекао је: „Ако волим свој народ морам да га ставим пред огледало!“.

Посебно је вредно то што публикујемо Дневник Станислава Кракова од 1912. до 1918, који је био у Библиотеци Србије, али није био обрађиван, нити је било сагласности о томе да се то уради, а сада је Мирко Демић обрадио те белешке и приредио за штампу. По некој топлини, или лепоти, издваја се књига коју је приредио Ратомир Рале Дамјановић, а зове се Странкиње о српском војнику и Србији у Великом рату. Познато је да су тада на овим просторима боравиле бројне стране лекарске мисије из иностранства, међу њима лекарке или болничарке и Дамјановић се бави њиховим исказима у овој књизи.

Мимо тога, а исто у овој серији књига, али не у том редовном колу, него у мало већем формату, објављујемо књигу која је посебно занимљива и вредна. Госпођа Милена Марјановић, која је наш проверени историчар фотографије, под насловом Лице рата обрадила је 32 мушка и женска фотографа, који су се бавили Србијом од 1912. до 1918. године. Подсећамо да је ауторка за изложбу, коју је приредила у САНУ, добила пре две године годишњу награду Удружења ликовних критичара „Лазар Трифуновић”.

Остали наслови у Едицији СРБИЈА 1914–1918 су: Стево Ј. Стефановић Ратни дневник, (приредио Мирослав Тохољ), Радоје Јанковић Руске године (приредила Даница Оташевић), Оливера Делић Нестали (прихватни логор у Сремској Митровици).

Мимо свега, РТС и Прометеј заједно обнављају трокњижје које су назвали Српска сељачка трилогија, а чија прва књига носи назив Три силе притисле Србијицу. За ову прилику је нови предговор написао Немања Девић, историчар из Смедеревске Паланке. Трилогија садржи разговоре са чак 38 Солунаца из тог краја, а у трећој су дневници. Драгутин Павловић је пронашао и дневник једног немачког војника, који је био цењени сликар, те у тој књизи има и његових илустрација.

На ове „ратничке теме” наслања се наставак сарадње са РТВ Војводина, на едицији Пречански Срби до слома Аустроугарске. По волумену, садржини и по бројности тема, издвојиће се књига коју је приредила Гордана Петковић, а бави се садржајем Српског листа који је излазио у Новом Саду само 1918. и 1919. Уз бројне занимљиве податке, безмало је забележено, готово из сата у сат, шта се дешавало у Новом Саду и другим местима пре завршетка Првог светског рата, па негде до половине 1919, када је коначно све било јасно. Дејан Микавица спрема две књиге којима заокружујемо целину коју смо сад урадили, да објединимо на једном месту портрете значајних српских личности у Аустроугарској до 1918, а у другој су знаменита документа, од првих привилегија 1526. у Жумберку, које су добили тамошњи наши преци и ускоци, до повеља слободних краљевских градова Суботице, Сомбора и Новог Сада, из чега се види однос Беча према нашем живљу овде.

Прометеј је увек имао посебну пажњу према посебним, већим књигама које негују и садржај и ликовност. Сада имамо књигу којом обележавамо осам векова аутокефалности Српске православне цркве, а повезана је и она са Првим светским ратом, пошто је њен аутор, Јелисије Андрић, регрут који је прошао албанску голготу, обрео се касније у Енглеској и у Оксфорду 1919. на енглеском језику написао ову драгоцену историју какву наша црква раније није имала. Друга је монографија дело Књига о Београду Горана Весића (колумне објављене у Политици) богато илустровану репродукцијама слика Небојше Ђурановића.

Међу насловима са савременим темама, као и белетристичким, у едицији „Река” биће објављена нова књига Још једанпут за Тукидида Петера Хандкеа, након прошлогодишњег његовог наслова Поподне писца, такође објављеног у овој едицији, обе у преводу Жарка Радаковића. „Прометеј” планира да објави у истој едицији и књигу Токсо младе Словакиње Иване Добраковове, која је за своју последњу књигу Мајке и камионџије добила почетком лета Европску награду за књижевност. Ту је и веома занимљиво дело Виславе Шимборске Необавезна лектира.

Имамо и врло занимљивог аутора из Словеније, а то је Милан Петек Левоков, чија књига Људи на бури говори о животу обичног човека у контексту распада Југославије. Ту је и аутор из Скопља, Томислав Османли са прозом Збир-ка при-ча. Објавили смо и низ белетристичких наслова домаћих аутора, од којих помињемо само неке: Сезона господе клошара Ђорђа Петровића, Јабланови снене звијезде Тихомира Несторовића из Бијељине, роман Девет грама душе Татјане Врећо из Београда, Године Лазара – казивања једног каштела ауторке Лане Папић итд.

Публицистичку едицију допунили смо насловима Тајни чувари хришћанства и Срби у Аустрији, коју је урадио заједно са Светланом Матић из Беча. Иста је ауторка у прометеју објавила и књигу посвећену Милици Стојадиновић Српкињи.

Посебно је вредно помена истрајавање у продукцији књига из области језика. Прво, ту је Српски речник синонима Павла Ћосића, а у новом колу Популарне лингвистике биће пет књига, међу којима је и она Ивана Димитријевића, нашег лектора у Италији, који се бави језичким тумачењем пословица – Тајни језик Срба. Биће ту још ош књиге наших стручњака за језик Вељка Брборића, Срете Танасића, Милоша Ковачевића, као и групе младих лингвиста из Београда окупљених око сајта „Језикофил”.

Веома популарна је постала књига Унутарњи инжењеринг: Јогијев водич ка радости аутора Садгуруа Ђагија Васудева, чији је тираж скоро распродат. Уз њу се, по интересовању које је изазавала, издваја књига Јеловник Николе Тесле У 60 прича Предрага Пузића.

 

Ту је и неколико социолошких књига, објављених у сарадњи с Машинским факултетом из Ниша, затим збирка филозофских есеха Аутономна природа зла Јелене Делибашић, као и текстови Бранислава Гулана, специјалног сарадника САНУ, сабрани у књигу Руралне средине у Србији – Спасавање села и државе. Међу новим издањима је и Зборник резолуција УН до завршетка распада Југославије (плус 1244), који је приредио Миливој Иванишевић.

Бавили смо се и делима која помажу да се боље разумеју збивања у вези са Косовом и Метохијом. Прво смо објавили Дахијска времена на Косову и Метохији: (1878–1899), а сада је у штампи Косовско питање 1974–1989 Петра Ристановића. Ове године навршило се 20 година од НАТО агресије на нашу земљу без сагласности Уједињених нација. У књизи 78 дана апокалипсе – истина оптужује доносимо исказе више од 60 светски релевантних личности које су се негативно одредила према овом злочину.

Имамо поново и наслов из света филма, то је веома успела књига Данка Стојића Тајна драмских уметности.

Сваке године објавимо и неколико наслова поезије домаћих и страних песника, те тако и ове године доносимо десетак збирки, од којих посебно издвајамо књигу Миће Савановића Панонска звона и збирку Амонит великог словачког песника Јураја Куњака у изванредном преводу Мирослава Демака.

 

 

 

 

Упутство за слање рукописа

Како би процес слања и одабира рукописа био што бржи и једноставнији, молимо вас да се придржавате доле наведених правила:

  • Предлог рукописа шаље се искључиво путем мејла, на адресу dijana.t@prometej.co.rs
  • Предлог рукописа треба да садржи кратку биографију аутора са контакт подацима, синопсис дела, обим и садржај, као и објашњење због чега би дело требало да се нађе у продукцији ИК Прометеј.
    
Приликом слања предлога рукописа, није потребно да нам шаљете целокупно дело.
  • У року од 90 дана од приспећа предлога, бићете обавештени о даљој одлуци наших уредника, те уколико за тим буде било потребе, биће затражено да пошаљете целокупно дело на читање. У супротном, мејлом ће Вам бити упућен негативан одговор.
  • О коначној одлуци након фазе читања целокупног рукописа обавештавамо Вас у року од 90 дана, такође мејлом.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.