Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Najave

Preminuo Draško Ređep

Sa tugom se opraštamo od velikog prijatelja, magičnog intelektualca, dragocenog saradnika, tajnog savetnika, nenadmašnog usmenjaka i uglednog autora

Draško Ređep (5. decembar 1935 – 29. januar 2019)

Komemoracija će biti održana u četvrtak, 31. januara u 12 sati u Srpskom narodnom pozorištu

Ispraćaj je u petak, 1. februara u 14.15 iz Kapele na Gradskom groblju

Knjige, zapisi, priče, prijateljski razgovori – stari i novi, pomoći će da Draško nastavi da živi u našim sećanjima…

REĐEP dr Draško, književnik (Osijek, 3. XII 1935). Otac mu Lovro bio direktor škole učenika u privredi u Rumi i poslanik u Skupštini Vojvodine (1951–59), a majka Zlata rođ. Sever učiteljica. Potiče iz velikaške porodice Radijelović od Visokog, koja se u XVII veku preselila u Đurđevac u Podravini, zbog ubistva Ređep-paše, od koga joj je ostalo i kasnije prezime.

Doktora g o Krleži – Pajranije detinjstvo proveo je u Nikincima u Sremu, i tamo je 1946. završio osnovnu školu. Sa roditeljima je 1946. prešao u Rumu. gde je pohađao gimnaziju i maturirao 1954. U gimnaziji je bio predsednik đačke družine Obrazovanost. Upisao se tada na novoosnovani Filozofski fakultet u Novom Sadu i diplomirao 1959, sa ocenom 10, a doktorirao na matičnom fakultetu 1966. s tezom Misli i pogledi Miroslava Krleže o jugoslovenskoj književnosti. Od 1960. bio je asistent, pa docent na savremenoj jugoslovenskoj književnosti (1966–71).

Urednik na Tribini mladih – Kao urednik kulturne rubrike na Tribini mladih (1955–60) veoma je zaslužan što je ova avangardna institucija bila veoma uticajna na ondašnjem jugoslovenskom prostoru, inicirajući pokret omladinskih tribina, sa raznovrsnim i svežim, kulturnim i umetničkim sadržajima. Napisao je i uredio Spomenicu Tribine mladih 1954–59 (1960). U to vreme 1955–57. bio je i predsednik novoosnovanog Akademskog literarnog kluba (AJ1K) i član redakcije književnog časopisa Polja (195658), urednik i glavni urednik studentskog lista Indeh (1958–60).

Najmlađi i najagilniji – Zapažen po nadarenosti i vrednoći, ušao je kao najmlađi među uglednike Matice srpske, u svojstvu člana Upravnog odbora (1959–69), a povereno mu je i uredništvo Matičine popularne Prve zbirke / Prve knjige (1959–74). I u samom gradu stekao je afirmaciju kao kulturni poslenik i biran je za predsednika Kulturno-prosvetne zajednice Novog Sada (1970–73) i za predsednika Zmajevih dečjih igara (1967–73). Takođe je bio sekretar Sekcije za Vojvodinu Udruženja književnika Srbije (1962–70), koja je prerasla u Društvo književnika.

Vrlo agilan na svim kulturnim poljima, bio je tada i glavni urednik časopisa Savremenost (1971–72); uređivao je kao glavni urednik i Relations, časopis UKS i Srpskog centra PEN-a (1969–72), a biran je i u Hrvatski centar ove međunarodne književne asocijacije.

Kao znalac dela i života Todora Manojlovića, u Zrenjaninu je biran za člana i predsednika Fonda koji nosi ime ovog poznatog pesnika. Bio je član mnogih žirija u zemlji.

Po odlasku sa fakulteta bio je direktor Preduzeća za proizvodnju filmova → „Neoplanta-film”. U periodu od 1972. do 1985. snimljeno je pod njegovim rukovodstvom više zapaženih igranih i dokumentarnih filmova.

U književnim poduhvatima i akcijama – Poveravani su mu mnogi književni poslovi. Bioje predsednik Uređivačkog odbora Izabranih dela Todora Manojlovića I-V (1996–99), predsednik Redakcijskog odbora Sabranih dela Miroslava Antića 1–15 (1997–99) i predsednik redakcije Sabranih dela Ljubivoja Ršumovića 1–20 (2000–).

U IK Prometeju, kako je sam zamislio, formirana je edicija pod njegovim imenom Draško i prijatelji. Uredio je vojvođanski broj Riječke revije (1963) i novosadski broj Novih obzorja u Mariboru (1964).

Uredio je i pogovor napisao, ili predgovorom predstavio, više od 80 knjiga domaćih pisaca (M. Pavlovića, J. Ribnikar, S. Sremca, D. Matića, T. Mladenovića, Đ. Balaševića itd).

U likovnoj umetnosti – Pošgo je pokazao interesovanje i za likovnu kulturu, postao je član Upravnog odbora Galerije „Milan Konjović” u Somboru i predsednik Spomen-zbirke Stojana Trumića u Titelu.

Otvorio je preko 110 izložbi likovnih stvaralaca i pripremio autorske kataloge sa predgovorom U hotelu Park, u saradnji sa Leksikonom umetnika Vojvodine, u svojstvu predsednika Saveta, bio je 2000–01. selektor i komesar likovno-literarne kolonije Znakovi u parku, u znak sećanja na boravak Ive Andrića u starom hotelu Parku. Posle toga priređena je, pod njegovim komesarstvom, reprezentativna izložba: Vojvodina 2000. kraj i početak, Umetnost Vojvodine na razmeđu vekova. Ova izložba organizovana je najpre u Ambasadi Slovačke Republike u Beogradu, potom u sportsko-poslovnom centru Vojvodina (2001). Bio je domaćin i selektor i narednih likovno-literarnih kolonija u hotelu Park – Kasno leto i Disciplina mašte.

Književno stvaralaštvo – Prve književne radove objavio je kao maturant u Glasu srednjoškolaca 1953, a naredne godine osvojio je nagradu za esej u listu Omladina. Sarađuje u mnogobrojnim listovima i publikacijama gotovo svih centara Jugoslavije: Polja, Letopis Matice srpske, Forum, Republika, Izraz, NIN, Književne novine, Dnevnik, Politika, Život itd. U Matičinom Letopisu deset godina je vodio književnu kritiku (1959–67), a redovne kolumne držao je u Borbi, Osmici, Večernjim novostima (“Draškov raboš”), Svetu (Dnevnik 1995–2002), Kibicfensteru, Građanskom listu itd.

Ređep je književni kritičar široke radoznalosti i velike neobično organizovane erudicije. Premda se ogledao u mnogobrojnim žanrovima, esej kao sloboda je jedinstveno prepoznatljiv u njegovom rukopisu.

 

 

 

ŠTA JE KNJIŽEVNA KRITIKA

Po Drašku Ređepu, kritika nije ništa druto do konkretna lektira, a da je on, kao konkretni čitalac, od Mladena Leskovca naučio šta je osećanje za činjenice, od Miroslava Krleže da je negatorstvo jače od svake vere, a od Dušana Matića da je razgovor onaj bogom-dani atribut ljudskosti u kome postajemo bolji, učeniji, u svakom slučaju drugi.

Usmenjak i predavač, vodio je lektiru na TV Beogradu 60-ih, zajedno sa P. Paiićem i M. Bandićem, kad je napravio antologijske razgovore sa Milošem Crnjanskim i Dušanom Matićem. U Borbi je, sa Milovanom Danojlićem i Sašom Verešom, zasnovao 1965. književni podlistak, kao obnovljenu vrstu matoševskog podlisja.

Nekolnko hiljada Ređepovih bibliografskih jedinica odnose se na teme i sudbine u srpskoj poglavito, ali i u hrvatskoj, makedonskoj i slovenačkoj književnosti. Lideri njegovih modernih vremena su Isidora Sekulić i Anton Gustav Matoš. A bavio se, s obzirom na kasniju recepciju, čitanjem unapred, i starijih pisaca, kao što su Stevan Sremac, Milica Stojadinović Srpkinja, Jovan Grčić Milenko.

Od stranih književnosti pisao je o poljskoj i drugim. Pratio je i još prati genezu i prisustvo nekoliko književnih naraštaja. Često i danas, kao nekada kad je vodio Matičinu Prvu knjigu, „otkriva” mladog pisca, koji se izdvaja i obećava.

Živog stila, veoma angažovan, lakopisac „lazurne erudicije”, svoje poluvekovno prisustvo u našim književnim republikama osvojio je upornim radom, izričito naglašenim bojem sa zaboravom.

Zasluge za prisutnost nekih pisaca – Njegovi pisci (M. Krleža, D. Matić, I. Sekulić, M. Crnjanski, B. Čiplić, V. Petrović, Ž. Vasiljević, A. Tišma, P. Ugrinov, M. Antić, Đ. Balašević) često su upravo njegovim inicijativama, novim predlozima za čitanje, upornim dokazivanjem jednostavnih i jedinstvenih paradigmi o njihovoj vrednosti, prisutniji nego što bi objektivno bili.

Pored književnosti, Ređep se živo zanima i za fenomene likovne umetnosti, arhitekture, fotografije, istorije, a njegovo dugogodišnje drugovanje sa Milanom Konjovićem, inspirisano je u prvom redu činjenicom da je ovaj somborski slikar jedan od stubova kulture njegove i naše Vojvodine stare, terminom preuzetim od Veljka Petrovića, i atribuirao je na širokom planu različitih umetnosti. Kako je rekao Dušan Matić, „nigde se kao kod njega ne oseća da je Vojvodina istovremeno Jugoslavija, Evropa i svet, druga a ista, čovečanski povezana”.

Salon u Ćirpanovoj – Ređep i njegova supruga decenijama su okupljali u svojoj kući u Ćirpanovoj 49 veliki broj stvaralaca i radoznalaca. U toj pričaonici, ili književnom salonu, nalik na salon Dušana Matića, često su zasnivani mnogi projekti i rađale se plemenite ideje. Ređep je tu bio i ostao katalizator čitavog jednog kruga ili niza koncentričnih krugova, koji su davali ton ne samo novosadskom nego i širem javnom mnjenju.

Autor mnogobrojnih antologija – Ređep je sastavio veliki broj antologija, prva je bila Ravnica (1961), zatim je izašla antologija na francuskom (1965), pa antologija Esejisti i kritičari (1967). Učestvovao je u izradi antologije na mađarskom A szerbohorvát kistükre / Srpskohrvatsko ogledalce, u saradnji sa 3. Čukom, L. Hadrovičem, B. Kovačekom, I. Selijem i S. Vujičićem (1969). U dva izdanja pojavila se antologija poezije Žarka Vasiljevića, Na ugpu gde Zlatna greda preseca sokak Lebarski (1971,        1996). Autor je i antologija Gustava Krkleca Pred licem zbilje (1977), Milorada Pavića Leteći hram (1995) i srpskih pesnika XX veka na rumunskom (1999).

U novije vreme objavio je jednoobrazne antologije posvećene savremenim piscima, Antiću (1992), Matiću (1992), Crnjanskom (1993), Isidori (1995), Veljku (2002), Čipliću (2003). Izašle su mu 2003. i antologije najlepših pesama Miroslava Antića i najlepših priča Veljka Petrovića.

Nagrade: Brankova nagrada Matice srpske (1955, 1957, 1959), Oktobarska nagrada Novog Sada (1971), „Milan Bogdanović” (1972), „Stražilovo” (1980), Iskre kulture (1993), Zmajevih dečjih igara (1994), Zlatna značka KPZ Srbije (1995), „Dragiša Kašiković” (1997).

Supruga mu je → dr Jelka Ređep rođ. Petrović (1936–2014), a kći im je dr Mirna Đurić (*1963), lekarka, magistar medicinskih nauka, specijalista za plućne bolesti.

BIBL: Ravnica (1961),  U tminu zagledan (1963), Novi Sad. grad na reci (1965), Kritičari o Veljku Petroviću, sa B. Kovačekom (1965), La littérature Yougslave (1965), Esejisti i kritičari (1967), Matica srpska, na francuskom i ruskom, sa B. Kovačekom (1957), A szerbhorvát irodalom kistükre, sa Z. Čukom, L. Hadrovičem, B. Kovačekom, I. Selijem i S. D. Vujičićem (1969), Vojvodina stara (1970), Sunčanom stranom Vojvodine (1972), Danas i ovde, i još ponegde, eseji o D. Matiću (1973), Kao putovanje (1974), Vladavina feljtona (1976), Isidora, ona, ona (1977), Iskustvo zavičaja (1980), Čarolija običnog. ogledi o M. Antiću (1982), Onaj užasni novi svemir, ogledi o M. Konjoviću (1985), Onaj drugi Branko (1985), Sve ruže Srbije (1985), Ulepšavanje nevidljivog, hagiografija o M. Antiću (1988), Banatska rapsodija ili Stojan Trumić na kraju sveta (1991), Antologija Antić (1992, 2009, 2010, 2011, 2013), Antologija Matić (1992), Antologija Crnjanski (1995, 2007), Ime Srema (1993), Veliki potpis: Milan Konjović (1994), Antologija Isidora (1995), Nordul sârbesc (1999), Antologija Veljko (1999), Antologija Čiplić (2003),  Ima se (2004), Minuli mrak (2004), Rapsodija ništavila (2004), Poslednja večera (2004), Antologija Tišma (2004), Mentalitet ali kao Vojvodina (2006), Kojih nema (2008), Srpski sever (2009), Antologija Kapor (2010, 2013), Skela miruje, Azija putuje (2011), Tikalo, genije (2012), S obe strane reke (2013), Devet boja Banata, antologija (2014, 2015, 2016), Konkretni čitalac (2014), Antologija Ćopić (2015), Zemlja ravna, ljudi slučajni (2015), Život ili ponašanje (2015), Strah i neizvesnost (2017).

Strah i neizvesnost
ANTOLOGIJA ĆOPIĆ
ANTOLOGIJA ANTIĆ 5. izdanje
ANTOLOGIJA KAPOR- 2.izdanje
Antologija Tišma
Veliki potpis – Milan Konjović
Rapsodija ništavila
Antologija Matić
Antologija Čiplić

Uputstvo za slanje rukopisa

Kako bi proces slanja i odabira rukopisa bio što brži i jednostavniji, molimo vas da se pridržavate dole navedenih pravila:

  • Predlog rukopisa šalje se isključivo putem mejla, na adresu dijana.t@prometej.co.rs
  • Predlog rukopisa treba da sadrži kratku biografiju autora sa kontakt podacima, sinopsis dela, obim i sadržaj, kao i objašnjenje zbog čega bi delo trebalo da se nađe u produkciji IK Prometej.
    
Prilikom slanja predloga rukopisa, nije potrebno da nam šaljete celokupno delo.
  • U roku od 60 dana od prispeća predloga, bićete obavešteni o daljoj odluci naših urednika, te ukoliko za tim bude bilo potrebe, biće zatraženo da pošaljete celokupno delo na čitanje. U suprotnom, mejlom će Vam biti upućen negativan odgovor.
  • O konačnoj odluci nakon faze čitanja celokupnog rukopisa obaveštavamo Vas u roku od 60 dana, takođe mejlom.