Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Најаве

Преминуо Драшко Ређеп

Са тугом се опраштамо од великог пријатеља, магичног интелектуалца, драгоценог сарадника, тајног саветника, ненадмашног усмењака и угледног аутора

Драшко Ређеп (5. децембар 1935 – 29. јануар 2019)

Комеморација ће бити одржана у четвртак, 31. јануара у 12 сати у Српском народном позоришту

Испраћај је у петак, 1. фебруара у 14.15 из Капеле на Градском гробљу

Књиге, записи, приче, пријатељски разговори – стари и нови, помоћи ће да Драшко настави да живи у нашим сећањима…

РЕЂЕП др Драшко, књижевник (Осијек, 3. XII 1935). Отац му Ловро био директор школе ученика у привреди у Руми и посланик у Скупштини Војводине (1951–59), а мајка Злата рођ. Север учитељица. Потиче из великашке породице Радијеловић од Високог, која се у XVII веку преселила у Ђурђевац у Подравини, због убиства Ређеп-паше, од кога јој је остало и касније презиме.

Доктора г о Крлежи – Пајраније детињство провео је у Никинцима у Срему, и тамо је 1946. завршио основну школу. Са родитељима је 1946. прешао у Руму. где је похађао гимназију и матурирао 1954. У гимназији је био председник ђачке дружине Образованост. Уписао се тада на новоосновани Филозофски факултет у Новом Саду и дипломирао 1959, са оценом 10, а докторирао на матичном факултету 1966. с тезом Мисли и погледи Мирослава Крлеже о југословенској књижевности. Од 1960. био је асистент, па доцент на савременој југословенској књижевности (1966–71).

Уредник на Трибини младих – Као уредник културне рубрике на Трибини младих (1955–60) веома је заслужан што је ова авангардна институција била веома утицајна на ондашњем југословенском простору, иницирајући покрет омладинских трибина, са разноврсним и свежим, културним и уметничким садржајима. Написао је и уредио Споменицу Трибине младих 1954–59 (1960). У то време 1955–57. био је и председник новооснованог Академског литерарног клуба (АЈ1К) и члан редакције књижевног часописа Поља (195658), уредник и главни уредник студентског листа Indeх (1958–60).

Најмлађи и најагилнији – Запажен по надарености и вредноћи, ушао је као најмлађи међу угледнике Матице српске, у својству члана Управног одбора (1959–69), а поверено му је и уредништво Матичине популарне Прве збирке / Прве књиге (1959–74). И у самом граду стекао је афирмацију као културни посленик и биран је за председника Културно-просветне заједнице Новог Сада (1970–73) и за председника Змајевих дечјих игара (1967–73). Такође је био секретар Секције за Војводину Удружења књижевника Србије (1962–70), која је прерасла у Друштво књижевника.

Врло агилан на свим културним пољима, био је тада и главни уредник часописа Савременост (1971–72); уређивао је као главни уредник и Relations, часопис УКС и Српског центра ПЕН-а (1969–72), а биран је и у Хрватски центар ове међународне књижевне асоцијације.

Као зналац дела и живота Тодора Манојловића, у Зрењанину је биран за члана и председника Фонда који носи име овог познатог песника. Био је члан многих жирија у земљи.

По одласку са факултета био је директор Предузећа за производњу филмова → „Неопланта-филм”. У периоду од 1972. до 1985. снимљено је под његовим руководством више запажених играних и документарних филмова.

У књижевним подухватима и акцијама – Поверавани су му многи књижевни послови. Биоје председник Уређивачког одбора Изабраних дела Тодора Манојловића I-V (1996–99), председник Редакцијског одбора Сабраних дела Мирослава Антића 1–15 (1997–99) и председник редакције Сабраних дела Љубивоја Ршумовића 1–20 (2000–).

У ИК Прометеју, како је сам замислио, формирана је едиција под његовим именом Драшко и пријатељи. Уредио је војвођански број Riječke revije (1963) и новосадски број Novih obzorja у Марибору (1964).

Уредио је и поговор написао, или предговором представио, више од 80 књига домаћих писаца (М. Павловића, Ј. Рибникар, С. Сремца, Д. Матића, Т. Младеновића, Ђ. Балашевића итд).

У ликовној уметности – Пошго је показао интересовање и за ликовну културу, постао је члан Управног одбора Галерије „Милан Коњовић” у Сомбору и председник Спомен-збирке Стојана Трумића у Тителу.

Отворио је преко 110 изложби ликовних стваралаца и припремио ауторске каталоге са предговором У хотелу Парк, у сарадњи са Лексиконом уметника Војводине, у својству председника Савета, био је 2000–01. селектор и комесар ликовно-литерарне колоније Знакови у парку, у знак сећања на боравак Иве Андрића у старом хотелу Парку. После тога приређена је, под његовим комесарством, репрезентативна изложба: Војводина 2000. крај и почетак, Уметност Војводине на размеђу векова. Ова изложба организована је најпре у Амбасади Словачке Републике у Београду, потом у спортско-пословном центру Војводина (2001). Био је домаћин и селектор и наредних ликовно-литерарних колонија у хотелу Парк – Касно лето и Дисциплина маште.

Књижевно стваралаштво – Прве књижевне радове објавио је као матурант у Гласу средњошколаца 1953, а наредне године освојио је награду за есеј у листу Омладина. Сарађује у многобројним листовима и публикацијама готово свих центара Југославије: Поља, Летопис Матице српске, Forum, Republika, Izraz, НИН, Књижевне новине, Дневник, Политика, Живот итд. У Матичином Летопису десет година је водио књижевну критику (1959–67), а редовне колумне држао је у Борби, Осмици, Вечерњим новостима (“Драшков рабош”), Свету (Дневник 1995–2002), Кибицфенстеру, Грађанском листу итд.

Ређеп је књижевни критичар широке радозналости и велике необично организоване ерудиције. Премда се огледао у многобројним жанровима, есеј као слобода је јединствено препознатљив у његовом рукопису.

 

 

 

ШТА ЈЕ КЊИЖЕВНА КРИТИКА

По Драшку Ређепу, критика није ништа друто до конкретна лектира, а да је он, као конкретни читалац, од Младена Лесковца научио шта је осећање за чињенице, од Мирослава Крлеже да је негаторство јаче од сваке вере, а од Душана Матића да је разговор онај богом-дани атрибут људскости у коме постајемо бољи, ученији, у сваком случају други.

Усмењак и предавач, водио је лектиру на ТВ Београду 60-их, заједно са П. Паиићем и М. Бандићем, кад је направио антологијске разговоре са Милошем Црњанским и Душаном Матићем. У Борби је, са Милованом Данојлићем и Сашом Верешом, засновао 1965. књижевни подлистак, као обновљену врсту матошевског подлисја.

Неколнко хиљада Ређепових библиографских јединица односе се на теме и судбине у српској поглавито, али и у хрватској, македонској и словеначкој књижевности. Лидери његових модерних времена су Исидора Секулић и Антон Густав Матош. А бавио се, с обзиром на каснију рецепцију, читањем унапред, и старијих писаца, као што су Стеван Сремац, Милица Стојадиновић Српкиња, Јован Грчић Миленко.

Од страних књижевности писао је о пољској и другим. Пратио је и још прати генезу и присуство неколико књижевних нараштаја. Често и данас, као некада кад је водио Матичину Прву књигу, „открива” младог писца, који се издваја и обећава.

Живог стила, веома ангажован, лакописац „лазурне ерудиције”, своје полувековно присуство у нашим књижевним републикама освојио је упорним радом, изричито наглашеним бојем са заборавом.

Заслуге за присутност неких писаца – Његови писци (М. Крлежа, Д. Матић, И. Секулић, М. Црњански, Б. Чиплић, В. Петровић, Ж. Васиљевић, А. Тишма, П. Угринов, М. Антић, Ђ. Балашевић) често су управо његовим иницијативама, новим предлозима за читање, упорним доказивањем једноставних и јединствених парадигми о њиховој вредности, присутнији него што би објективно били.

Поред књижевности, Ређеп се живо занима и за феномене ликовне уметности, архитектуре, фотографије, историје, а његово дугогодишње друговање са Миланом Коњовићем, инспирисано је у првом реду чињеницом да је овај сомборски сликар један од стубова културе његове и наше Војводине старе, термином преузетим од Вељка Петровића, и атрибуирао је на широком плану различитих уметности. Како је рекао Душан Матић, „нигде се као код њега не осећа да је Војводина истовремено Југославија, Европа и свет, друга а иста, човечански повезана”.

Салон у Ћирпановој – Ређеп и његова супруга деценијама су окупљали у својој кући у Ћирпановој 49 велики број стваралаца и радозналаца. У тој причаоници, или књижевном салону, налик на салон Душана Матића, често су заснивани многи пројекти и рађале се племените идеје. Ређеп је ту био и остао катализатор читавог једног круга или низа концентричних кругова, који су давали тон не само новосадском него и ширем јавном мњењу.

Аутор многобројних антологија – Ређеп је саставио велики број антологија, прва је била Равница (1961), затим је изашла антологија на француском (1965), па антологија Есејисти и критичари (1967). Учествовао је у изради антологије на мађарском A szerbohorvát kistükre / Српскохрватско огледалце, у сарадњи са 3. Чуком, Л. Хадровичем, Б. Ковачеком, И. Селијем и С. Вујичићем (1969). У два издања појавила се антологија поезије Жарка Васиљевића, На угпу где Златна греда пресеца сокак Лебарски (1971,        1996). Аутор је и антологија Густава Крклеца Пред лицем збиље (1977), Милорада Павића Летећи храм (1995) и српских песника XX века на румунском (1999).

У новије време објавио је једнообразне антологије посвећене савременим писцима, Антићу (1992), Матићу (1992), Црњанском (1993), Исидори (1995), Вељку (2002), Чиплићу (2003). Изашле су му 2003. и антологије најлепших песама Мирослава Антића и најлепших прича Вељка Петровића.

Награде: Бранкова награда Матице српске (1955, 1957, 1959), Октобарска награда Новог Сада (1971), „Милан Богдановић” (1972), „Стражилово” (1980), Искре културе (1993), Змајевих дечјих игара (1994), Златна значка КПЗ Србије (1995), „Драгиша Кашиковић” (1997).

Супруга му је → др Јелка Ређеп рођ. Петровић (1936–2014), а кћи им је др Мирна Ђурић (*1963), лекарка, магистар медицинских наука, специјалиста за плућне болести.

БИБЛ: Равница (1961),  У тмину загледан (1963), Нови Сад. град на реци (1965), Критичари о Вељку Петровићу, са Б. Ковачеком (1965), La littérature Yougslave (1965), Есејисти и критичари (1967), Матица српска, на француском и руском, са Б. Ковачеком (1957), A szerbhorvát irodalom kistükre, са З. Чуком, Л. Хадровичем, Б. Ковачеком, И. Селијем и С. Д. Вујичићем (1969), Војводина стара (1970), Сунчаном страном Војводине (1972), Данас и овде, и још понегде, есеји о Д. Матићу (1973), Као путовање (1974), Владавина фељтона (1976), Исидора, она, она (1977), Искуство завичаја (1980), Чаролија обичног. огледи о М. Антићу (1982), Онај ужасни нови свемир, огледи о М. Коњовићу (1985), Онај други Бранко (1985), Све руже Србије (1985), Улепшавање невидљивог, хагиографија о М. Антићу (1988), Банатска рапсодија или Стојан Трумић на крају света (1991), Антологија Антић (1992, 2009, 2010, 2011, 2013), Антологија Матић (1992), Антологија Црњански (1995, 2007), Име Срема (1993), Велики потпис: Милан Коњовић (1994), Антологија Исидора (1995), Nordul sârbesc (1999), Антологија Вељко (1999), Антологија Чиплић (2003),  Има се (2004), Минули мрак (2004), Рапсодија ништавила (2004), Последња вечера (2004), Антологија Тишма (2004), Менталитет али као Војводина (2006), Којих нема (2008), Српски север (2009), Антологија Капор (2010, 2013), Скела мирује, Азија путује (2011), Тикало, геније (2012), С обе стране реке (2013), Девет боја Баната, антологија (2014, 2015, 2016), Конкретни читалац (2014), Антологија Ћопић (2015), Земља равна, људи случајни (2015), Живот или понашање (2015), Страх и неизвесност (2017).

Страх и неизвесност
АНТОЛОГИЈА ЋОПИЋ
АНТОЛОГИЈА АНТИЋ 5. издање
АНТОЛОГИЈА КАПОР- 2.издање
Антологија Тишма
Велики потпис – Милан Коњовић
Рапсодија ништавила
Антологија Матић
Антологија Чиплић

Упутство за слање рукописа

Како би процес слања и одабира рукописа био што бржи и једноставнији, молимо вас да се придржавате доле наведених правила:

  • Предлог рукописа шаље се искључиво путем мејла, на адресу dijana.t@prometej.co.rs
  • Предлог рукописа треба да садржи кратку биографију аутора са контакт подацима, синопсис дела, обим и садржај, као и објашњење због чега би дело требало да се нађе у продукцији ИК Прометеј.
    
Приликом слања предлога рукописа, није потребно да нам шаљете целокупно дело.
  • У року од 90 дана од приспећа предлога, бићете обавештени о даљој одлуци наших уредника, те уколико за тим буде било потребе, биће затражено да пошаљете целокупно дело на читање. У супротном, мејлом ће Вам бити упућен негативан одговор.
  • О коначној одлуци након фазе читања целокупног рукописа обавештавамо Вас у року од 90 дана, такође мејлом.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.