Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Mediji o knjizi

Vinfrid Volf – intervju u Večernjim novostima

Ono što je dozvoljeno drugima, Srbima nije
 
Nemački političar i publicista koji se, kada je nemačka javnost 1999. odobravala NATO agresiju, usprotivio u Bundestagu. Knjiga koju je napisao u odbranu Srba, u našoj zemlji nikada nije prevedena.
 
U OVOM vremenu, kada se preinačavanje istorijskih činjenica odvija paralelno sa naporima Srbije da postane članica Evropske unije, trebalo bi da budete oprezni kako se ne bi dogodilo da i sopstvenu istoriju prilagodite EU potrebama – kaže, za „Novosti“, Vinfred Volf, nemački publicista i političar sa 12 godina poslaničkog staža u Bundestagu, koji ovih dana gostuje na Sajmu knjiga u Novom Sadu.
Pre 20 proleća, kada su NATO avioni bombama zamračili nebo nad Srbijom, a nemačka javnost u sav glas odobravala svoje učešće u toj strašnoj odmazdi „Milosrdnog anđela“, Volf je stao na našu stranu. Ne samo da je za skupštinskom govornicom osudio agresiju, nego je tih dana pokrenuo anti-NATO časopis, a zatim objavio i knjigu pod naslovom „Bombasti poslovi /O političkoj ekonomiji kosovskog rata“. Volfa nije pokolebalo ni to što ova knjiga nikada nije prevedena na srpski jezik, mada on u njoj objašnjava da su se NATO članice, rukovođene ekonomskim apetitima, a ne zbog tobožnje srpske krivice, odlučile na agresiju na našu zemlju 1999.Sa koautorom Klausom Gitingerom objavio je knjigu „Tešitelj“ u kojoj pobija teze australijskog autora Kristofera Klarka „Mesečari“ koji je povodom stogodišnjice početka Velikog rata, a na nagovor Engleza, prećutao krivicu velikih sila i Nemačke za taj rat i krivicu svalio na Rusiju i Srbiju. Ovu knjigu blagovremeno je preveo novosadski „Prometej“, a zahvaljujući tome Volf je ovih dana prvi put došao u Srbiju da bi je promovisao na novosadskom sajmu pisane reči.
 
Šta vas je u Klarkovoj knjizi naročito podstaklo da napišete odgovor „Tešitelj“ u kojoj ste opet na strani Srbije?
 
– Ono što me je začudilo u Klarkovoj knjizi jeste to da on „mesečarima“ naziva odgovorne za rat u Londonu, Parizu, Nemačkoj. Nigde ne navodi da su glavni povodi za rat veleindustrija i banke. Iz njegovih objašnjenja proizlazi da su oni nevoljno ušli u rat, a da je samo Srbija svesno tražila ratni sukob. Ubacuju se teze koje Srbiju kvalifikuju kao faktor nestabilnosti i huškanja i u prethodnim ratovima i danas. To me je, naravno, zaintrigiralo, pa smo napisali kontra-knjigu. godine.
 

Kroz kakve periode u (ne)prihvatanju krivice za rat su prolazili Nemci?

– Sećanje na Veliki rat imalo je tri različite faze. U prvoj, do početka šezdesetih godina prošlog veka, odbijala se svaka krivica. Druga faza nastupila je sa pojavom istoričara Frica Fušera, koji je prvi izneo činjenice o nedvosmislenoj nemačkoj krivici i „povukao“ za sobom još neke istoričare. Došlo je do totalnog zaokreta, Nemačka se okrenula realnosti, priznala svoju krivicu za izbijanje i tok rata i to je trajalo sve do pojave Klarkove knjige, pamfleta na 700 stranica u kojem on izokreće činjenice i praktično skida krivicu sa glavnih pokretača Velikog rata.

U čemu je najveća opasnost Klarkove knjige koja je u Nemačkoj imala ogroman tiraž, a čak i u Srbiji je prevedena mada nama ne ide u prilog?
 
– Pogubnost te knjige ne leži samo u činjenici da je prodata u Nemačkoj u tiražu od 250.000 primeraka i da ju je polovina Nemaca s radošću pročitala, već i u tome da pod njenim uticajem i vodeći nemački istoričari, koji su ranije prihvatali krivicu Nemačke, sada opravdavaju Klarkovu tezu. Što se pak Srbije tiče, to je podao pokušaj Klarka da praktično izjednači i opravda ultimatume Srbiji 1914. godine posle atentata Gavrila Principa i 1999. posle sastanka u Rambujeu. Izgovor za NATO agresiju bio je da Milošević u Evropi pravi novi Aušvic. To je bila čista propaganda, ali izazvala je u Evropi gotovo masovnu histeriju i samo se čekalo da NATO avioni polete.
 
Danas, 20 godina posle NATO agresije, govori se o postizanju srpsko-albanskog sporazuma. Kakvo rešenje vi smatrate realnim?
 
– Možda i jeste rešenje u razmeni teritorija ili u razgraničenju, o čemu se priča, ne znam. Licemerje sveta ogleda se i u tome što od Srba traži da prizna nezavisno Kosovo, a Kataloncima po istom tom pitanju kažu da njihova nezavisnost ne dolazi u obzir. S druge strane, kompletan Balkan je u vrlo nezavidnoj situaciji. Mnogo je nazaposlenih i u Srbiji i na Kosovu, u BiH, Hrvatskoj… Na stotine hiljada ljudi odavde godišnje ide u Nemačku s namerom da tamo ostane.
 
NIJE li sporna Klarkova knjiga zapravo posledica odluke velikih sila da stogodišnjicu Velikog rata obeleže tako što neće imenovati ni krivce ni poražene?
 
– Te 2013. godine u Londonu su se susreli članovi Komisije za istorijsko pomirenje i za obeležavanje stogodišnjice početka Velikog rata. Tema dogovora je bila da se stogodišnjica obeleži u duhu pomirenja, tako što će se težište staviti na to da su svi tim ratom i krvoprolićem izgubili i da niko, zapravo, nije kriv. Ali Englezi su ipak hteli da naglase da su kao pobednici izašli iz tog rata. Krivce je ponovo trebalo naći na evropskom istoku.
 
Jovanka SIMIĆ | 08. mart 2019.
Večernje novosti

Uputstvo za slanje rukopisa

Kako bi proces slanja i odabira rukopisa bio što brži i jednostavniji, molimo vas da se pridržavate dole navedenih pravila:

  • Predlog rukopisa šalje se isključivo putem mejla, na adresu dijana.t@prometej.co.rs
  • Predlog rukopisa treba da sadrži kratku biografiju autora sa kontakt podacima, sinopsis dela, obim i sadržaj, kao i objašnjenje zbog čega bi delo trebalo da se nađe u produkciji IK Prometej.
    
Prilikom slanja predloga rukopisa, nije potrebno da nam šaljete celokupno delo.
  • U roku od 60 dana od prispeća predloga, bićete obavešteni o daljoj odluci naših urednika, te ukoliko za tim bude bilo potrebe, biće zatraženo da pošaljete celokupno delo na čitanje. U suprotnom, mejlom će Vam biti upućen negativan odgovor.
  • O konačnoj odluci nakon faze čitanja celokupnog rukopisa obaveštavamo Vas u roku od 60 dana, takođe mejlom.