Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Медији о књизи

Приказ књиге Тајна маргиналног у Данасу

Књигом „Тајна маргиналног – питома оаза стварности“ (Прометеј, Нови Сад 2018), Мирјана Поповић Радовић са темом „маргиналног“ наставља феноменолошко приказивање стваралаштва, које је већ увелико остварила у својим претходним списима „Поетика свакодневног“, „Књижевна радионица изгнанства Милоша Црњанског“ и „Београд као аутобиографија“.


Са “губитком средишта”, релација мејнстрим – маргинално актуелизовала је разумевање различитости која није довољно протумачена. “Другост” (“отхернесс”), као филозофска и теоријска категорија помогла је да се обзнане дихотомије које су препознатљиве нарочито по томе што се некомерцијално појавило насупрот профиту, аутентично и индивидуално насупрот масовном и популистичком, тривијалном. Одбрана маргиналне форме егзистенције подразумева пре свега одбрану индивидуалне слободе и присуство другости и другачијости.

У двадесет и два есеја, ауторка је приказала како се остварују маргиналне реализације на делима из књижевности, сликарства, архитектуре и филма. Она је са истраживачком упорношћу и с великом одговорношћу посветила пажњу “временској и просторној маргини”. Илуструјући дијахронијске карактеристике дела која нису настала у савремености нити су у фокусу савременог тренутка, ауторка уверљиво успоставља поетику уметничке и мисаоне маргине. Ту већ историја уметности није историја њеног израза и њених вредности већ и “бео, ненаписан део странице” који стиже и до превредновања и увелико прихваћених општих места.

Готово неочекивано, значајна дела књижевности као што су “Чаробни брег” Томаса Мана, Хомерова “Одисеја”, “Богородичина црква у Паризу” Виктора Игоа, Сервантесов “Дон Кихот”, Твенов “Хаклбери Фин”, Фокнеров “Уљез у прашину” и “Оштрица бријача” Самерсата Мома посматрана су са становишта маргине, из угла маргиналног. Тако, примерице, избор живота у санаторијуму Ханса Касторпа, главног лика “Чаробног брега”, који не жели да се врати у долину рада и друштвеног диктата свакодневице има и психолошка и филозофска својства маргиналности. У ствари, он бира живот маргине, опредељује се за нелагоду санаторијама насупрот мејнстрим друштвене борбе за успех у окриљу града. Тако његов став поприма симболична и стварна значења маргиналности. Кад је Одисеј у питању, један од најзначајнијих јунака античког света и Хомерове “Одисеје”, једног од највећих дела светске књижевности, његова судбина десетогодишњих лутања морима и борбе за опстанак, види се, у кључу маргиналног, као значајнија од његове владарске улоге на Итаки.

На трагу нашег искуства, ауторка је поред путописа Растка Петровића о Сицилији и Африци посебно коментарисала маргиналну слободу “божјака” Боре Станковића у причама о њиховом животу. Божјаци се појављују као чудесно витална алтернатива чаршијском животу паланке. Штавише, преузимају улогу “теофаног госта” стварности. Поред тога, Мирјана Поповић Радовић скреће пажњу на риман-кримић “Поџемни клуб” Милоша Црњанског, који је, незнано кад, објављен у Панчеву под псеудонимом. Колико је тај роман био на маргини стваралаштва Црњанског видљиво је из његовог исказа да је „књижица објављена, али ја је никад нисам видео…“ Дело је поново објављено осам година по пишчевој смрти.

На други начин, у другом времену и простору, Пол Гоген је смогао индивидуалне храбрости и снаге духа, не само да напусти париски буржоаски живот имућног човека, брокера, да оде на острва Тахитија у потрази за „поднебљем свога стваралаштва“, као Хиперборејци Црњанског, него да тамо остане до свог краја. Далеко од европских центара успеха и моћи, богатства и комфора, своја највреднија ликовна дела створио је баш тамо, као и драгоцени дневник “Ноа Ноа”, комбиновањем текста и цртежа, слика. Није случајно што је Гогенова судбина, свесног избора и става у свакидашњој егзистенцији, подстакла Самерсета Мома да је учини садржином свог романа “Месец и стопарац”, као и Љосу у делу “Рај на другом ћошку”.

У чудотворствима архитектуре незаобилазна је палата поштара Шевала, који је саградио здање за дуго памћење на тај начин што је годинама скупљао камење носећи их у својим џеповима и поштанској торби. Његову идеалну палату уврстио је архитекта Ранко Радовић у своју “Антологију кућа”. Андре Малро је његову рукотворину прогласио спомеником “Нације”, а Гастон Башлар је написао да је она кућа снова, ониричка кућа.

Коначно, да поменемо и филм. Видећи самотну, у сибирским тајгама, маргиналну егзистенцију Дерсу Узале у истоименом филму Акира Куросаве (награђеног “Оскаром”) попут „усамљеничког живота као уметничког дела“, како је о том феномену писао Д. Т. Сузуки у својим истраживањима релације источног и западног света, маргина се у том домену испољила као значајнија кроз моћ индивидуалног става иза свега само на око обичног, насупрот стереотипној мејнстрим утопљености у општеприхваћену егзистенцију.

У мноштву личности и необичних околности, посебну пажњу заслужују свесни егзистенцијални избори маргине живота необичног мислиоца Беле Хамваша. За њега су маргинални облици егзистенције узроковани неслободом друштва у коме се обрео усред стаљинистичке тескобне стварности у Мађарској. Без обзира што није могао или што није хтео своје текстове да публикује, они имају изузетну вредност за историју културе данас. Објављиване после његове смрти, његове књиге сведоче о изузетном креативном потенцијалу овог ствараоца, али и о вредности индивидуалне жртве и личној слободи духа на маргини репресивног друштва. У свом “Дневнику” је записао: „Ужасавам се да будем мудрац или јунак или светац. Моје претензије су веће. Желим да будем нормалан човек“. Зар и то није поглед са маргине?

Шта јесте стваралачка маргина а шта мејнстрим у ширим културно-историјском и стваралачком смислу уверљиво и критички поуздано сведочи Мирјана Поповић Радовић у делу “Тајна маргиналног – питома оаза стварности”. Необичан аутор и необична књига.

 

Ратко Божовић, Данас, 6. мај 2018

Клуб читалаца

После 27 година издавачког рада и две хиљаде и деветсто објављених наслова у готово 40 разноврсних едиција, одлучили смо да организујемо Клуб читалаца Прометеја. Велики избор књига за Вас, Вашу породицу и пријатеље, велика уштеда, једноставно учлањење и наручивање књига, бројне друге погодности и изненађења која Вас чекају у нашем Клубу читалаца, награда су нашим верним читаоцима и добри разлози да стекнемо и нове читаоце.