Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Медији о књизи

Приказ књиге Планина која ме је волела

У дневном листу „Данас“ од 2. августа објављен је приказ књиге Планина која ме је волела, новинара културне рубрике овог листа, Владимира Матковића.
„Није мало мојих познаника и пријатеља који имају децу „преко“ – у Европи, Америци, Канади, Аустралији или ко зна где. Технологије и интернет последњих година мало олакшавају ствар, па родитељи и деца могу да се виде барем виртуелно преко Скајпа. Слушао сам свих ових година различите приче, свака је болна и тешка и за родитеље и за децу. Често не знате шта да кажете осим да покушате да, колико је то уопште могуће, разумете бол остајања или одласка. Праве и добре литературе на ту тему је нажалост веома мало. Зато ми се књига коју су заједно написали син Миодраг и отац Милан Пајевић „Планина која ме је волела“ (Издавач: Прометеј) учинила необично занимљивом и другачијом од осталих. Написана је непретенциозно, у њој има свега – бола, радости, туге, топлине, али и гнева. Видимо како се кроз мејлове које размењују отац и син њихов однос мења, пролази кроз кризе и падове, али интелектуално и животно-искуствену размену. Живот је ову двојицу људи бацио на различите стране света, син је отишао да студира у Америку, а отац је радио у Русији и Украјини. Дописивање је хронолошки поређано по датумима на релацији Белгород-Бостон-Београд-Кијев од 1997. до 2017. године.
Аутори су избегли општа места, што је веома тешко када се о таквим стварима пише, патетику и нарицање над злехудом судбином која их је одвојила од родне груде. Обојица се суочавају са животом у туђини, довијају се и дочекују на ноге како знају и умеју. Успели су да своју личну причу подигну на општи ниво у коме многи, било да су родитељи или деца, могу да се препознају. Поруке које размењују су некада кратке, некада дуже. Мухарем Баздуљ је у садржајном поговору књиге, који је назвао „Дигитална чајанка“, записао и ово: „Сав историјски и технолошки оквир заправо је само позадина за архетипску причу, причу о односу оца и сина, причу која је један од оних митских темеља на којима почива цивилизација. Отац и син су природно потекли у различитим генерацијама, имају различита искуства и различите интензитете искуства, отац би пословично требао бити мудрији, син би пословично требао бити храбрији, али те ствари се додирују и преклапају. Књиге преписке, чак и унутар чисто литерарног жанра епистоларног романа су то успешније што су боље ухватиле различитост гласова који учествују у преписци.“ Има у овом штиву и финог хумора који никада не прелази границу доброг укуса. Милан Пајевић у епилогу пише и ово: „Једног дана ми је ћерка, која је иначе јуче одлетела на Мегил у Монтреал и пробудила у мени све оно што је Ршум рекао у својој песми ‘У једном дану’ (нађите је, посебно ако сте родитељ, и прочитајте – ујешће вас за срце…) рекла: знаш тата, оно што си написао о разговору са М. и о качењу слике на зид је нешто најбоље што си написао… Онда сам се замислио (јер писао сам свашта и много и нисам ценио да је то ‘врх’, а држим до њеног мишљења ) и схватио ‘да ће живот увек бити нешто више од поезије’ (М. Црњански). Онда сам кренуо да је ‘враћам на свој језик’ и намучио се више него икада“.“

Клуб читалаца

После 27 година издавачког рада и две хиљаде и деветсто објављених наслова у готово 40 разноврсних едиција, одлучили смо да организујемо Клуб читалаца Прометеја. Велики избор књига за Вас, Вашу породицу и пријатеље, велика уштеда, једноставно учлањење и наручивање књига, бројне друге погодности и изненађења која Вас чекају у нашем Клубу читалаца, награда су нашим верним читаоцима и добри разлози да стекнемо и нове читаоце.