Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Медији о књизи

Памтите ме по пјесмама мојим – Душко Трифуновић

Последњи пут када сам видео Богицу Мијатовића, на промоцији Весићеве књиге “Маги-Као да је била некад“, где смо били гости, испричао је сјајну фору од Мирка Срдића а.к.а Елвиса Ј. Куртовића. На питање: Да ли су жене важне за рокенрол, Елвис је одговорио, у свом стилу: “Наравно. Жене су најважније за рокенрол. Мајка Џими Хендрикса, мајка Џон Ленона, мајка Џегера, мајка Морисона. Све су то жене које имају кључни значај у рокенрол музици.“ Закључак је да кључни значај за ову рецензију, заправо има моја мајка, а не ја, како се то чини на прву лопту.
 
Пише: Ненад Бараковић Бара
Богицу сам упознао у Беочину, на промоцији књиге Драгана Јовичића Србе “Yу рок интервјуи 021.“ Све је у знаку књиге, па хајде да наставимо у том маниру. Данас, око 12 долази поштар и доноси пакет од издавачке куће “Прометеј.“ Да, пакети стижу у подне, а рачуни за струју у седам, без кашњења.
 
Новинар, водитељ, музички уредник и један од пионира југословенског рокенрола, Богомир Богица Мијатовић у сарадњи са издавачком кућом “Прометеј“ је на београдском Сајму књига представио своју нову књигу. “Памтите ме по пјесмама мојим – Душко Трифуновић.“ Одмах ми је тригерована успомене из средње школе, када професорица књижевности долази на час и саопштава како је у зборници управо био један од наших највећих модерних песника Душко Трифуновић, и да продаје своје књиге на рате. Информација није дошла до мозгова средњошколаца, јер, ми смо генерација која није знала, и још увек су ретки они који су свесни ко је био Душко Трифуновић. ,,Тужно“- рекла је и наставила са часом, а ја сам се вратио у садашњост.
 

Елем, испред мене се налази књига од 600 страница. Предговор је написао Пеца Поповић. Ту су и фотографије великана који су изводили Душкове песме (Бијело Дугме, Индекси, Арсен Дедић, Тешка индустрија, Корнелије Ковач…) фотографије песника, посвете извођача песнику (које су екслузивне и нису до сада угледале светлост дана) и више од 300 песама (поређане редоследом од А до Ж) Душка Трифуновића које су заживеле кроз музичку форму. Поред сваке песме постоји детаљна библиографија; који је извођач у питању, које године је песма издата, на којој страни плоче се песма налази и ко је издавач исте.

Из ових података можемо да наслутимо колико је дуго трајала авантура аутора, колико је преданости, љубави и труда уложио, да би ова књига била таква каква јесте. Управо онаква какву је његов пријатељ Душко Трифуновић и заслужио. Књига је крунски доказ једног времена, времена у коме је већ признати и награђивани песник кренуо у пустоловину да описмени тадашње младе музичаре и покаже им да је осим музике, бунта и рокенрола, важно то шта се пева, на који начин и како се пева. То ће се касније показати и као иницијална каписла да се огласе и други музичари кроз песничку форму (Штулић, Бреговић, Дедић, Бајагић, Ђорђевић, Балашевић), где је дефнитивно дошло до судара и стапања поезије и урбане музике у Југославији. Занимљиво је и то да је Душко Трифуновић, својевремено, док је радио у радију, младим музичарима дозвољавао да снимају песме, али искључиво ауторске , на матерњем језику, што недвосмислено говори да је значајан и за “пробијање леда“ када је у питању ауторска музика, и стварања читаве једне нове плејаде талентованих људи, који су помоћу Трифуновића освестили свој таленат и разбили барикаду, знану као “обраде страних песама.“

Ово је својеврсна биографија Душка Трифуновића, исказана кроз стихове и фотографија, која је заслужила да се нађе на свакој полици љубитеља стихова, и рокнерола, јер по речима Душка: Увек је писао песме које могу да се певају.

Пеца Поповић ће у предговору рећи: “Затечено стање музике друге Југославије, ослоњене на поетику Дедића, помало Топића, Млинареца и неколицине ексцесних текстописаца, направио је паметнијом. Заувек. Што би признао управо Арсен речима – подвукао је црту! Изнад црте је увео писменост, док је испод те црте заувек остао традиционални шлагерски језик и штури примењени говор естраде.“

Абдулах Сидран ће наставити: ”…а тих година, Душко је нама био истовремено и стаза којом смо у предворја друштвеног живота улазили бојажљиво, и уже којим смо се уз стрмени и литице жуђене планине Књижевности пењали смионо, без страха и зебње у младим срцима.

Док ће Душко Трифуновић рећи: “Ове пјесме су испуниле своју мисију- биле су хитови, сад могу мирније. Сад оне личе на мене, који сам једно вријеме пристајао да будем играчка.“

А у име аутора, Богомира Богице Мијатовића, говори ова књига, која је у неку руку споменик у виду писане форме Душку Трифуновићу. Такође, она је и благо преточено у форму књиге, и апел да се поезија Душка Трифуновића никада не заборави, у нади да ће стићи до младих људи, који се до сада нису сусретали са опусом овог песника, као и до оних који су одавно упознати са његовим стиховима и трагом који је оставио на нашем поднебљу.

А остатак је на нама, млађим генерацијама да то што је било вредно из прошлих времена, пренесемо и у ова невремена и да покушамо да их обојимо бар кроз стихове.

Извор: http://www.rockomotiva.com/magazin/knjige-i-strip/pamtite-me-po-pjesmama-mojim-dusko-trifunovic/?fbclid=IwAR2qgAK1XDUof3LmnJvl5RHN4F08M5Ao8l8uQQGE07O9Ot1yjAHUbxtS7Ak

Клуб читалаца

После 27 година издавачког рада и две хиљаде и деветсто објављених наслова у готово 40 разноврсних едиција, одлучили смо да организујемо Клуб читалаца Прометеја. Велики избор књига за Вас, Вашу породицу и пријатеље, велика уштеда, једноставно учлањење и наручивање књига, бројне друге погодности и изненађења која Вас чекају у нашем Клубу читалаца, награда су нашим верним читаоцима и добри разлози да стекнемо и нове читаоце.