Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Mediji o knjizi

Pretplata

Iz štampe je izašlo IV kolo Edicije SRBIJA 1914-1918

S ponosom Vas obaveštavamo da smo objavili četvrto kolo EDICIJE SRBIJE 1914-1918. u saradnji sa Radio-televizijom Srbije, što zajedno sa prvim, drugim i trećim kolom, kao i sa naslovima van ovih kola, čini oko 50 naslova. Svi ovi naslovi osvetljavaju događaje od pre 100 godina, a u pitanju su do sada prećutkivane teme, zaboravljeni događaji i žrtve, dokumentovani nepoznatim fotografijama, viđeni očima kako domaćih, tako i stranih autora.

Opširnije...

Intervju: Bojan Jovanović za Politiku

U susret predstavljanju knjige pesama Bojana Jovanovića, Politika je objavila intervju sa ovim našim pesnikom. Razgovor prenosimo u celosti, a OVDE možete videti i originalni tekst.

Izdavačka kuća „Prometej” iz Novog Sada, objavila je knjigu izabranih i novih pesama Bojana Jovanovića (1950), pod naslovom: „Ponovna rođenja”. Jovanović je završio studije etnologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Autor je desetak zbirki pesama, više stručnih knjiga iz antropologije i oko četrdeset alternativnih filmova.

U kojoj meri etnolog u vama pomaže pesniku?

Za pesnika nije važno naučno, već životno iskustvo i sposobnost da ga kreativno uobliči. Naučnici koji dođu do najdubljih spoznaja, uviđaju ono što i najveći pesnici: postojanje neiskazive metafizičke suštine sveta. Zato je svako stručno znanje bitno za pesnika samo kao njegovo neposredno, proživljeno iskustvo koje postaje činilac njegovog stvaranja. U tom smislu su i moja etnološka saznanja jedan od elemenata u građenju pesničkog sveta. Uočavajući da svako manifestovanje znanja iz oblasti duhovne kulture, religije, mitologije i folklora snižava vrednost i ubedljivost pesničkog teksta, polazim od njihovog podrazumevanja i nastojim da ih prikrijem i prigušim. Zato, dok pesnik govori, etnolog mora da ćuti.

Kako u pesmama spajate mitsko i savremeno?

Mit se izražava jezikom, ali i jezik poseduje mitski potencijal koji se aktivira i do posebnog izražaja dolazi u poeziji. Premda su sadržaji pojedinih tradicionalnih mitova imali i pesničku formu, svaka pesma je svojevrstan mit. Pesnički govor o savremenosti podrazumeva mitsku konotaciju, ali za razliku od tradicionalnih mitova čija se duhovna realnost zasnivala na verovanju u njihove sadržaje, mitsko u poeziji postaje i čitalačko iskustvo zavisno od svoje literarne, odnosno pesničke ubedljivosti. Ukoliko je ono uverljivo do fascinacije napisanim rečima, onda i dobija značenje sakralnog mesta nacionalne i svetske književnosti kome se čitaoci stalno vraćaju. Prepoznajemo, dakle, u mitskom poezije onu večitu, svežu duhovnu energiju koja nas obnavlja.  Dolazak na svet je samo prilika da sami stvorimo sebe u dugom procesu čiji je svaki bitan segment, u stvari, naše ponovno rođenje.

Ponekad odlazite u daleku prošlost, otkrivate svetlost stariju od Sunca. U kojoj meri ta iskustva iz davnine mogu da koriste savremenom čoveku?

Ta iskustva su korisna u meri u kojoj mu osvetljavaju životni put i razređuju tamu njegove senke. Za razliku, dakle, od ovozemaljske, postoji i duhovna, preobražavajuća svetlost neposredno dostupna posvećenicima koji je doživljavaju u mističkom iskustvu. Fizički se rađamo sa datim duhovnim potencijalom koji možemo potvrditi, uvećati ili poništiti. Na to nas upozoravaju i višeznačne poruke arhetipova našeg kolektivno nesvesnog ukazujući na potrebu da budemo obazrivi u njihovom tumačenju. Poznato je da život zavisi od Sunca i da se određenom tehnikom gledanja u njega može zadovoljiti potreba za energijom i tako prevazići potreba za hranom. Međutim, ukoliko bez znanja te tehnike, širom otvorenih očiju, počnemo da gledamo u najveći izvor svetlosti neminovno ćemo oslepeti. Kada narod u vođi vidi svoj spas, onda nekritičko gledanje u njega kao u ovozemaljsko božanstvo ima iste traumatične posledice.

U pesmi „Ime duše” pitate se: „Da li si ti moje ili ja tvoje skrovište”. Ima li odgovora?

Navedeni stih varira poznatu dilemu da li je duša u nama ili smo mi u duši. Tako u stvari započinje svaki razgovor između nas i predstave koju imamo o sebi. Preispitivanje ne dovodi do jednoznačnog zaključka, jer se taj dijalog kao suštinski proces naše individuacije uvek nastavlja upitnošću svakog odgovora do kojeg dolazimo. Zato taj proces može da ima samo privremeni epilog, jer traje suštinski do kraja našeg života. No, smisao tog dijaloga je, u stvari, u traženju spasa simbolizovanog skrovištem u duševnoj moći pamćenja. S obzirom na to da je zaborav samo dublja forma memorisanja, što potvrđuje jezik kojim govorimo, njime naše kućište postaje sigurnije a mogućnost spasa izvesnija.

Kroz vaše pesme provlači se melanholija. Da li je to vaš stav prema životu?

Ukoliko je, kao što se kaže, život ozbiljna pojava, onda i odnos prema njemu traži od nas vanserijsku serioznost. Razlikujući melanholiju kao teško depresivno stanje i melanholičnost kao povremeno osećanje bezrazložne tuge, neminovno je da unutrašnje crno sunce jače senči pesnikov svet kao izraz njegovih preosetljivih duševnih niti koje zatrepere i pred senkama u tami. Budući da su naša osećanja promenljiva, između tih i onih suprotnih treptaja postoji neminovna ravnoteža. Nama vladaju radost i tuga kao komplementarna osećanja koja nas uvek opominju na postojanje suprotnog, kao neophodne drugosti, bez koje ne možemo graditi svoj svet. Ravnoteža suprotnosti je pretpostavka životnog postojanja, pa zato dok poraženi očajavaju, neumereno pobedničko veselje neizbežno i neosetno prelazi u tugu.

U pesmi „Putokazi” govorite o „krovovima raspakovanih kuća”. Ovih dana, svedoci smo velike seobe naroda. Čini se da je ovo jedna od najvećih seoba savremenog doba?

Neprekidni talasi izbeglica koji i preko Balkana i naše zemlje stižu do Evrope uzrokovani su velikim civilizacijskim brodolomom koji je zbog svojih egoističkih interesa izazvao Zapad rušenjem ekonomski stabilnih i prosperitetnih država Iraka, Sirije i Libije. Ova velika migracija neminovno podseća na tragične događaje iz srpske istorije koju obeležavaju seobe. Zbog tog iskustva i izražavamo najviše empatija, nesebično pomažući nesrećne izbeglice. Zapadu se ovi nemili događaji vraćaju kao bumerang pred kojim već pokazuje svoje pravo lice. Nesumnjivo da je najavljeni kraj istorije bio samo završetak jednog njenog poglavlja, jer su ratovi kao njeni pokretači ostali ista sredstva za ostvarenje nacionalnih interesa moćnih država.

Šta to govori o našoj civilizaciji?

Prvenstveno o njenoj krhkosti, ranjivosti i nestabilnosti koje uvećavaju našu zabrinutost za njen opstanak. Što je ta civilizacija tehnološki savršenija, sve se više udaljava od bazičnih kulturnih vrednosti. Njene protivrečnosti koje u duhu proklamovanih humanističkih načela zahtevaju drugačija rešenja, razrešavaju se arhaičnim oružanim sukobima. U toj civilizaciji, rat je posao, kao i svaki drugi, da bi se ostvario profit i ekonomski prosperitet. Medijske obmane su bitan činilac strategije izazivanja sukoba, a u očekivanu dobit uračunata je i patnja drugih koja se uspešno prikriva licemerjem i potiskuje industrijom zabave.

Zoran Radisavljević

Klub čitalaca

Posle 27 godina izdavačkog rada i dve hiljade i devetsto objavljenih naslova u gotovo 40 raznovrsnih edicija, odlučili smo da organizujemo Klub čitalaca Prometeja. Veliki izbor knjiga za Vas, Vašu porodicu i prijatelje, velika ušteda, jednostavno učlanjenje i naručivanje knjiga, brojne druge pogodnosti i iznenađenja koja Vas čekaju u našem Klubu čitalaca, nagrada su našim vernim čitaocima i dobri razlozi da steknemo i nove čitaoce.