Пречански Срби до слома Аустроугарске

Српски лист је, као орган Српског народног одбора, одражавао расположење српског, хрватског и уопште словенског становништва. Страначке страсти у гласилу, у овом преломном периоду нису [...]

Јован Храниловић (1855–1924), грко-католички свештеник, песник књижевни и позоришни критичар, први председник Југословенског новинарског удружења, председаво је Великој народној скупштини у Новом Саду новембра 1918. [...]

Књига се односи  на српску националну и државну идеју у Босни и Херцеговини односно на Петра Кочића и Гаврила Принципа. Као издвојени али не и [...]

Књига се односи на Српску политичку идеологију у Далмацији. Кроз деловање Саве Бјелановића и Антуна Фабриса, показује да су далматински Срби у политичком деловању својих, [...]

Патријарси Герман Анђелић, Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић (периоду 1882-1913) који су сагледани књизи, спадају у ред оних црквених великодостојника који су својим преданим и [...]

Монографија Пречански Срби у Великом рату 1914–1918. настала је као резултат вишегодишњег истраживања аутора у архивама и библиотекама од Беча и Будимпеште, преко Загреба, до [...]

Политичко-територијална аутономија Срба окупљених у оквиру Карловачке митрополије, свој највећи успон доживела је проглашењем Српске Вовјодине у Сремским Карловцима (1848), а дефинитивни сумрак преостале, црквено-просветне [...]

Књига се објављује поводом 170-годишњице од проглашења Српске Војводине.   Међу Србима у јужној Угарској, најтипичнији представник идеја Револуције 1848. године и кључна особа у [...]

„Политичка и књижевна биографија Лазе Костића стварана је у држави Хабзбурговаца, Кнежевини и Краљевини Србији и Црној Гори током седам деценија његовог живота испуњеног активностима [...]

„Владика Никанор (Милутин) Грујић био је родом из Липове у Мађарској (1. децембра 1810, крштен у Св. Ђурђевском храму у Ивању, 13. децембра 1810), где [...]

„Стваралаштво Тихомира Остојића и Јована Јоце Лалошевића, два савременика, несумњиво су припадала једној историјској епохи краја XIX и почетка XX века. Инспирисани идејама просветитељства и [...]

„У историји српске пречанске политике, борби за остварење националних идеала, осмишљавању, дефинисању и реализовању колективних и грађанских права и постизању равноправности српског народа са историјским [...]

Прошлост српског народа без увида у историју династије Хабзбурговаца није могуће свеоубхватно и темељно разумети и објаснити. Пропашћу српске средњовековне државе у петнаестом веку Срби [...]

„Историјски значај свеукупног политчког и националног деловања односи се на Томићеву улогу у организовању Велике народне скупштине у Новом Саду у којој су, у контексту [...]

Саша С. Марковић рођен је 1968. године у Џигољу у близини Прокупља. Већи део свог детињства провео је у Раткову. Академско образовање стекао је на [...]

Проф. др Дејан Микавица (1964) запослен је као редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом саду. Дужност шефа одсека за историју обављао је од 2004. [...]