Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Edukacija

VELIKI RAT I „MALI” ČOVEK

Srbija je za svoje uspehe u ratu platila ogromnu cenu. Ova mala zemlja, sa populacijom ne većom od tri i po miliona, od svog predratnog stanovništva izgubila je oko 1.200.000 ljudi. Njena jedina nadoknada bilo je ostvarenje velik ideje jugoslovenstva, omogućeno stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra 1918. u Beogradu. Ipak, novostvorena država, suočena sa brojnim problemima integracije triju naroda pod „zajedničkim krovom”, ubrzo je zanemarila svoje vojnike sa Cera, Kolubare i Kajmakčalana, koji su tada bili ratni invalidi i/ili u veoma teškoj finansijskoj situaciji. 

Jasmina Tomašević je u svojoj knjizi Veliki rat i „mali čovek”: svedočenje srpskih vojnika, objavljenoj 2018. godine u okviru edicije Srbija 1914–1918, temi Prvog svetskog rata pristupila drugačije, uloživši trud da istraži aspekte svakodnevnog života boraca i približi ih nam kao pojedince, sa vlastitim razmišljanjima i emocijama. U tu svrhu je koristila preko 200 dnevnika i memoara srpskih vojnika. Tu ima i duhovitih epizoda, kao što su opisi utiska prvog susreta sa crncima i automobilom.

Knjiga nastala nakon master studija na Aristotelovom univerzitetu u Solunu se posebno bavi odnosom Grčke prema Srbiji tokom Prvog svetskog rata i naročito boravka srpske vojske u Grčkoj. Dragocen je i istorijski pregled odnosa Srbije i Grčke. Navela je primere saradnje dveju država (borba za oslobođenje od strane, turske vlasti), ali i razmimoilaženja zbog suprostavljenih interesa (pitanje podele Makedonije). Naglasila je kako je veća pomoć Grčke Srbiji tokom Prvog svetskog rata izostala zbog okolnosti unutrašnje podele u Grčkoj, a nekad i drugačijih interesa, kao što je navela i primer kada Srbija nije priskakala u pomoć Grčkoj jer nije videla svoj interes. Posvetila je pažnju traženju odgovora da li je bratsko doživljavanje odnosa Srba i Grka ima utemeljenja u odnosima dveju država. Već i samo postavljanje pitanja racionalnosti tih međunacionalnih odnosa je značajno. To je primetno i u poređenju odnosa srpskih vojnika prema vojnicima savezničkih država koje su sretali na zajedničkom ratištu. Jasmina Tomašević se ne bavi istorijom da bi glorifikovala nacionalnu istoriju, nego preispituje stavove koji se prihvataju sa podrazumevanjem. Primetan je talenat Jasmine Tomašević da sažeto i jasno prikaže istorijska zbivanja izdvajajući suštinu, bez opterećivanja detaljima. Piše ne trudeći se da istakne svoju stručnost i široko poznavanje teme, nego da stvori delo koje će biti privlačno i razumljivo čitaocu.

Pored opisa prosečnog srpskog vojnika, njegovog viđenja Krfa (gde je našao utočište posle povlačenja uz Srbije) i Soluna (odakle se spremao da se vrati u Srbiju), ova knjiga objašnjava politiku Grčke u Prvom svetskom ratu i daje pregled odnosa Grčke i Srbije u decenijama od nastanka tih država do trenutka kada je zvanična Srbija izbegla u Grčku. Autorka je posebnu pažnju posvetila viđenju saveznika u očima Srba i Srba u očima saveznika, gde je preispitala stereotipe.

Osim toga, za njih je Solun, za razliku od Krfa, predstavljao Balkan. Predeli Makedonije, njena priroda i klima, u mnogo čemu su ličili na njihov rodni kraj, više nego što je to bio slučj sa jednim ostrvom. Osećanje bliskosti koje su osećali prema Solunu i unutrašnjosti Makedonije počivalo je na samom karakteru srpske vojske. Ona nije bila ništa drugo do vojska seljaka. Njene redove popunjavali su seljački sinovi, ljudi koji su retko napuštali svoje njive. Tako je ostrvo za njih predstavljalo nepoznatu sredinu, naročito ako se uzme u obzir činjenica da najveći broj vojnika nije nikada u životu video more. Ostrvo je i pored svih svojih lepota budilo u vojnicima – u dubini duše gorštacima – osećaj skučenosti i dodatno produbljivalo njihovu nostalgiju i brigu za kućom.

O AUTORU:

Željko Matić je rođen 1985. godine u Zemunu. Profesor je istorije u Šestog beogradskoj gimnaziji.

Uputstvo za slanje rukopisa

Kako bi proces slanja i odabira rukopisa bio što brži i jednostavniji, molimo vas da se pridržavate dole navedenih pravila:

  • Predlog rukopisa šalje se isključivo putem mejla, na adresu dijana.t@prometej.co.rs
  • Predlog rukopisa treba da sadrži kratku biografiju autora sa kontakt podacima, sinopsis dela, obim i sadržaj, kao i objašnjenje zbog čega bi delo trebalo da se nađe u produkciji IK Prometej.
    Prilikom slanja predloga rukopisa, nije potrebno da nam šaljete celokupno delo.
  • U roku od 90 dana od prispeća predloga, bićete obavešteni o daljoj odluci naših urednika, te ukoliko za tim bude bilo potrebe, biće zatraženo da pošaljete celokupno delo na čitanje. U suprotnom, mejlom će Vam biti upućen negativan odgovor.
  • O konačnoj odluci nakon faze čitanja celokupnog rukopisa obaveštavamo Vas u roku od 90 dana, takođe mejlom.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.