Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

ВЕЛИКИ РАТ И „МАЛИ” ЧОВЕК

Србија је за своје успехе у рату платила огромну цену. Ова мала земља, са популацијом не већом од три и по милиона, од свог предратног становништва изгубила је око 1.200.000 људи. Њена једина надокнада било је остварење велик идеје југословенства, омогућено стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра 1918. у Београду. Ипак, новостворена држава, суочена са бројним проблемима интеграције трију народа под „заједничким кровом”, убрзо је занемарила своје војнике са Цера, Колубаре и Кајмакчалана, који су тада били ратни инвалиди и/или у веома тешкој финансијској ситуацији. 

Јасмина Томашевић је у својој књизи Велики рат и „мали човек”: сведочење српских војника, објављеној 2018. године у оквиру едиције Србија 1914–1918, теми Првог светског рата приступила другачије, уложивши труд да истражи аспекте свакодневног живота бораца и приближи их нам каo појединце, са властитим размишљањима и емоцијама. У ту сврху је користила преко 200 дневника и мемоара српских војника. Ту има и духовитих епизода, као што су описи утиска првог сусрета са црнцима и аутомобилом.

Књига настала након мастер студија на Аристотеловом универзитету у Солуну се посебно бави односом Грчке према Србији током Првог светског рата и нарочито боравка српске војске у Грчкој. Драгоцен је и историјски преглед односа Србије и Грчке. Навела је примере сарадње двеју држава (борба за ослобођење од стране, турске власти), али и размимоилажења због супростављених интереса (питање поделе Македоније). Нагласила је како је већа помоћ Грчке Србији током Првог светског рата изостала због околности унутрашње поделе у Грчкој, а некад и другачијих интереса, као што је навела и пример када Србија није прискакала у помоћ Грчкој јер није видела свој интерес. Посветила је пажњу тражењу одговора да ли је братско доживљавање односа Срба и Грка има утемељења у односима двеју држава. Већ и само постављање питања рационалности тих међунационалних односа је значајно. То је приметно и у поређењу односа српских војника према војницима савезничких држава које су сретали на заједничком ратишту. Јасмина Томашевић се не бави историјом да би глорификовала националну историју, него преиспитује ставове који се прихватају са подразумевањем. Приметан је таленат Јасмине Томашевић да сажето и јасно прикаже историјска збивања издвајајући суштину, без оптерећивања детаљима. Пише не трудећи се да истакне своју стручност и широко познавање теме, него да створи дело које ће бити привлачно и разумљиво читаоцу.

Поред описа просечног српског војника, његовог виђења Крфа (где је нашао уточиште после повлачења уз Србије) и Солуна (одакле се спремао да се врати у Србију), ова књига објашњава политику Грчке у Првом светском рату и даје преглед односа Грчке и Србије у деценијама од настанка тих држава до тренутка када је званична Србија избегла у Грчку. Ауторка је посебну пажњу посветила виђењу савезника у очима Срба и Срба у очима савезника, где је преиспитала стереотипе.

Осим тога, за њих је Солун, за разлику од Крфа, представљао Балкан. Предели Македоније, њена природа и клима, у много чему су личили на њихов родни крај, више него што је то био случј са једним острвом. Осећање блискости које су осећали према Солуну и унутрашњости Македоније почивало је на самом карактеру српске војске. Она није била ништа друго до војска сељака. Њене редове попуњавали су сељачки синови, људи који су ретко напуштали своје њиве. Тако је острво за њих представљало непознату средину, нарочито ако се узме у обзир чињеница да највећи број војника није никада у животу видео море. Острво је и поред свих својих лепота будило у војницима – у дубини душе горштацима – осећај скучености и додатно продубљивало њихову носталгију и бригу за кућом.

Упутство за слање рукописа

Како би процес слања и одабира рукописа био што бржи и једноставнији, молимо вас да се придржавате доле наведених правила:

  • Предлог рукописа шаље се искључиво путем мејла, на адресу dijana.t@prometej.co.rs
  • Предлог рукописа треба да садржи кратку биографију аутора са контакт подацима, синопсис дела, обим и садржај, као и објашњење због чега би дело требало да се нађе у продукцији ИК Прометеј.
    
Приликом слања предлога рукописа, није потребно да нам шаљете целокупно дело.
  • У року од 90 дана од приспећа предлога, бићете обавештени о даљој одлуци наших уредника, те уколико за тим буде било потребе, биће затражено да пошаљете целокупно дело на читање. У супротном, мејлом ће Вам бити упућен негативан одговор.
  • О коначној одлуци након фазе читања целокупног рукописа обавештавамо Вас у року од 90 дана, такође мејлом.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.