Едукација

Подстанари у својој кући

Кућа је прасловенска реч, и данас обична код Срба, док је код већине других словенских народа латинизам – дом. Позната је „нелогичност“: Срби имају домаћицу у кући, а Хрвати кућаницу у дому. ( Не може се један језик поделити нитако лако, ни тачно)

Многе наше куће имају страни подрум (грч. hypo – испод + dromos – пут, цеста); ти подруми су, често, прави хиподроми за мишеве! Неке имају и поткровље које се често назива и мансардом (франц. mansarde). Већина их има балконе (итал. balcone) и лође (итал. loggia).

Изглед куће умногоме зависи од фасаде (франц. fasade), нарочито с лица куће. Управо тако, фасада је у сродству са италијанском речју фаца (faccia), која значи: лице, изглед. Фасаде се раде малтером (нем. Mortel), који се прави од цемента (лат. caementum) и креча (тур. kireč).

Велика раскошна зграда – двор назива се древном речју, од које су – превојем – настале двери – врата, које се чувају још само у црквеној терминологији.

У двориштоима која су потиснула авлије (тур. avli од грч. aula) нажалост, често се налазе септичке јаме (грч. sepsis), одакле је и сепса.

У давној прошлости наше куће су имале окна, која су личила на очи ( у руском језику је и данас окно), а данас имају велике прозоре – од несталога глагола зрети, који је значио: гледати. На прозорима су домаће завесе које висе, или француске сторе (store). Древну словенску реч изба ( коју имају и Руси) давно је потиснула мађарска соба (szoba). На поду или грчком патосу имамо немачке тепихе (teppich) или турске ћилиме (kilim). Зачудо, код нас се није „примио“ грчки саг. Понегде се нађе и вештачки тепих – линолеум (лат. linum – лан + oleum уље).

Ми у француској ниши (niche) имамо, такође, француски лавабо ( од лат. lavare – прати), који је у сродству са страшном вулканском лавом!

У нашим собама су француске витрине (vitrine од vitrum – стакло) са мађарским фиокама (fiok) или немачким ладицама (Lade), затим француски ормари (armoir).

Из књиге „Шта се крије иза етимологије“

Упутство за слање рукописа

Како би процес слања и одабира рукописа био што бржи и једноставнији, молимо вас да се придржавате доле наведених правила:

  • Предлог рукописа шаље се искључиво путем мејла, на адресу dijana.t@prometej.co.rs
  • Предлог рукописа треба да садржи кратку биографију аутора са контакт подацима, синопсис дела, обим и садржај, као и објашњење због чега би дело требало да се нађе у продукцији ИК Прометеј.
    
Приликом слања предлога рукописа, није потребно да нам шаљете целокупно дело.
  • У року од 90 дана од приспећа предлога, бићете обавештени о даљој одлуци наших уредника, те уколико за тим буде било потребе, биће затражено да пошаљете целокупно дело на читање. У супротном, мејлом ће Вам бити упућен негативан одговор.
  • О коначној одлуци након фазе читања целокупног рукописа обавештавамо Вас у року од 90 дана, такође мејлом.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.