Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

ПЛАНИНА КОЈА МЕ ЈЕ ВОЛЕЛА

Писати приказ, након проф. Р. Божовића и писца М. Баздуља је до те мере амбициозно да се може сматрати дрскошћу или наивношћу једног лаика. Но, интрига коју ова књига оставља дубоко учитаоцу, са многим отвореним питањима и преиспитивањима јесте мотив да се коментарише овај несвакидашњи кохерентан и надасве дубоко емотиван текст. Преписка сина и оца, храбро изнета у јавност открива нам слојевито две деценије у развоју и сазревању обојице, исто толико и кроки времена у коме су они на два континента.

Објективно је велики изазов изнети јавно доста интимних, пажљиво одабраних додуше, породичних детаља, што Милану Пајевићу маестрално полази за руком. Његова нарација, праћена описом дневних обавеза на изазовним пројектима Ирака и ех Совјетског Савеза на којима ради, као музичка подлога, неоспорно заводљиво, држи пажњу и изазива родитељска саосећања поготову нас савременика тог времена.

Отац, искусно и вешто подстиче комуникацију која неспретно запиње у почетку преписке са идејом да се приближе један другоме, где син пише благом арогантношћу младе генерације, али преписка има свој ритам, и читалац сагледава могуће несугласице током њихових одвојених живота. Потом бива сведок, лаганог синергистички интерферентног „путовања” две зреле блиске особе. Посебно интригира напор оца да бригом, само наизглед егзистенцијалном помоћи, комуникацију доведе до блискости до те мере да син који се у почетку благо опире, напише: „Стари напиши књигу пре него што…нема свако таленат који ти имаш, а ако случајно не стигнеш остави мени. Волим те стари ја сам ТИ у једном другом времену, под другим околностима” (М. Пајевић, М. Пајевић 2018:73)

Ово је за мене крешендо ове књиге, архетипско помирење оца и сина, прихватање, разумевање и спајање два живота, времена, погледа на живот, брак и одговорност породице истим ДНК кодом, не само истим презименом. На дубљем нивоу овде видим дубоко хришћански приказано свето тројство, које обојици даје снагу за мирно грађење будућности без икаквих младалачких или зрелих трагова кривице и одговорности.

Књига дубоко задире у позадини у економске, културолошке и емотивне разлике времена у коме се преписка одвија, са изванредном, оптимистичком поруком сина, који цитирајући Буковског пише: „Мораш да прихватиш оно што ти се да, и то је било то – јуче” (М. Пајевић, М. Пајевић 2018:115).

Читалац је све време током читања дубоко уроњен у изванредну нарацију Оца као и савремену брзу, али елоквентну експресију Сина до тачке усаглашеног ритма обојице, што посебно плени и даје наду да не постоји генерацијски или породични јаз који се не може премостити искреним, пуним љубави и бриге напором. За мене је ово књига наде, јер се радња могла догађати у било ком турбулентном периоду наше историје и закључила бих цитатом М. Црњанског: „Цела наша земља састављена од комада прошлости, на којој не треба стати. Далеко од тога. У будућност треба гледати. У будућност треба ићи, у будућност гледају сви срећнији народи.”

Коаутори Миодраг и Милан Пајевић ово потврђују, књигом и преписком која буди различите нивое емоција код читаоца, држи пажњу и плени изванредним чистим књижевним језиком и наративним кохерентним преласком са једног нивоа емоција и зрелости на нов виши.

Књига која се мора волети каже писац М. Баздуљ, са правом.

O АУТОРУ:

Гордана Итебејац Петровић, лекар специјалиста интерне медицине, члан Америчке академије за antiage медицину (A4M), лиценцирани консултант за дијететске суплементе, HOLT, MD института NY, USA.

Након вишегодишњег рада на интерном одељењу Вршац као лекар специјалиста, прелази у Хеморфарм концерн где је на пословима Hemofarm International-a, током једне деценије обављала стратешке послове у области медицинског и фармацеутског маркетинга на тржиштима Русије, Немачке, Украјине, Ирака и Сирије, као и Румуније и Алжира.

Током последњих неколико доина, ангажована је на пројектима у областима фармацеутске индустрије и клиничких студија, као консултант.

Поред професионалног ангажмана и константне едукације, изнад свега је посвећени љубитељ уметности (књижевност, ликовна и позоришна).

 

Упутство за слање рукописа

Како би процес слања и одабира рукописа био што бржи и једноставнији, молимо вас да се придржавате доле наведених правила:

  • Предлог рукописа шаље се искључиво путем мејла, на адресу dijana.t@prometej.co.rs
  • Предлог рукописа треба да садржи кратку биографију аутора са контакт подацима, синопсис дела, обим и садржај, као и објашњење због чега би дело требало да се нађе у продукцији ИК Прометеј.
    Приликом слања предлога рукописа, није потребно да нам шаљете целокупно дело.
  • У року од 90 дана од приспећа предлога, бићете обавештени о даљој одлуци наших уредника, те уколико за тим буде било потребе, биће затражено да пошаљете целокупно дело на читање. У супротном, мејлом ће Вам бити упућен негативан одговор.
  • О коначној одлуци након фазе читања целокупног рукописа обавештавамо Вас у року од 90 дана, такође мејлом.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.