Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Edukacija

Pisma iz Velikog rata – istorija koju su pisali obični ljudi

Ako ne budemo učili našu istoriju, učićemo tuđu

O bitnim tačkama bitaka u toku ratova, čitali smo iz raznih izvora. O tome kako su tekli tokovi borbe pisano je dvoznačno. Međutim, šta znamo o običnim vojnicima? Koje su ih misli opsedale u besanim trenucima, i kakvi su ih demoni posećivali onda, kada nisu bili sigurni da li će se vratiti iz rata živi. Pitajući se za koga i zbog čega polažu život na kocku, da li je Srbija zaista vredna, pokušavali su da nađu smisao čitavoj situaciji. Mi ne smemo baciti u zaborav nijedan pisani trag koji je ostao iza obične pešadije, koja je žrtvovala sebe da bismo danas hodali ovom zemljom.

U nastavku pročitajte dva pisma iz knjige Srpska pisma iz svetskog rata 1914-1918:

M. K. Piše iz Galicije u selo Slatina, pošta Andrijevica, Crnogora:

Turka na Striju, 8. jula 1917. po novom.

Dragi Vukmane i Stanisava, zdravo! Danas sam dobijo slobodan dan da vam se opširno javim sa ovim pismom, da vas upitam o vašem zdravlju i stanju, kako mi vi živite, i da bi vas upoznao sa moim zdravljem i stanjem. Istina, ja sam još zdravo i živ. Ali vrlo bedan, jadan, tužan, jednom reči, potpuno demoralisan, ne samo ja, već svi oni koi su sa mnom i okolo mene, pateći razne muke koje nije dosad nikaki narod patijo od kako istorije pamte. Dakle to nije da se pati samo jedno, glad ili druge slične tome stvari, već apsolutno sve ono što čovek ne može ni da zamisli, niti da opiše, mogao bi u jednom primeru da si viši i pametni, za sve razumeti. Zamisli samo sine, evo prođe ova na zdravlje tuža godina kako sam odnosno kako smo stupili pod bajunet i bodljikavim žicama, pateći nadčovečne muke. Mnogi su pali kao žertva od njihova Varvarizma. Ovo, i ovako postupanje sa jadnim Srbim a, treba da nam služi kao lekcija, svakom Srbinu, naročito onom koi je bio u njihove varvarske kandže, naročito nama Crnogorcima koi nememo zaštite.

Na adresu: Leca Živin, Cincinati Ohijo, Amerika piše zarobljenik Radivoj Živin iz Rusije, varoš Sotin:

Pisano pismo u nedelju zajutra 5. 18. juna 1916.

Evo ti mi mili oče moj, Lalo, pozdrav od Tvog jedinoga sina Radivoja. Sad te oče moj pozdravljam iz Rusije, zemlje pravoslavne. Zarobljen sam, i još na putu, kad se smestim, ja ću ti oma poslati drugo pismo, i molim te oče, kad ovo pismo primiš, da odma kući pišeš za mene, da se ne brinu. Nisam fala Bogu, ranjen. U nevolji bejh, ali me Gospod pogleda. Na dovsku subotu u podne su nas zarobili, valda ste čuli i vi … Nemoj se oče od sad više brinuti za mene. Kako mi Bog od sad da; samo kad sam odavde izišao. Al i je mlogo ostalo. Sad pozdravljam moga komšiju Čika Đoku i pozdravljam Đuru i Dušana, i pozdravljam sve Crnjane i svu braću Srbadiju … Sad zbogom oče, do viđenja. Može biti, pa će dati Bog, pa ćemo se viditi. Samo kad sam sa ove strane, dalje od ada plačevnoga. I opet zbogom. (p. t. Proskurov, Pod. 8. juna 1916.)

Srpska pisma iz Velikog rata sabrana su u knjizi Vladislava Pandurovića. Više o knjizi pogledajte ovde.

 

Uputstvo za slanje rukopisa

Kako bi proces slanja i odabira rukopisa bio što brži i jednostavniji, molimo vas da se pridržavate dole navedenih pravila:

  • Predlog rukopisa šalje se isključivo putem mejla, na adresu dijana.t@prometej.co.rs
  • Predlog rukopisa treba da sadrži kratku biografiju autora sa kontakt podacima, sinopsis dela, obim i sadržaj, kao i objašnjenje zbog čega bi delo trebalo da se nađe u produkciji IK Prometej.
    Prilikom slanja predloga rukopisa, nije potrebno da nam šaljete celokupno delo.
  • U roku od 90 dana od prispeća predloga, bićete obavešteni o daljoj odluci naših urednika, te ukoliko za tim bude bilo potrebe, biće zatraženo da pošaljete celokupno delo na čitanje. U suprotnom, mejlom će Vam biti upućen negativan odgovor.
  • O konačnoj odluci nakon faze čitanja celokupnog rukopisa obaveštavamo Vas u roku od 90 dana, takođe mejlom.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.