Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

Није грех у јелу, него у злу делу

У сусрет Божићу – сазнајте више о посту

Поуку да није грех у јелу, него у злу делу није тешко разумети. За тако нешто треба само познавати две ствари. Настанак институције части у народној традицији и настанак институције покоре у оној црквеној.

 Данас се част углавном поистовећује са угледом, ауторитетом неке особе, дакле са друштвеним признањем у једном, па рецимо, апстрактном облику. Зато нам је толико и далеко првобитно схватање овог појма, које се још увек чува тек у неким речима. На пример код глагола частити. Он се у нашем времену употребљава врло ретко и сужено. Углавном уз допуну речи са обележјем пића, али и хране. Па тако кажемо частити кога пићем и частити кога ручком или вечером.

Но, част испрва беше најчешће баш то: дар у јестиву. Јер, човек је Бога схватио увек доста себично. Као неког ко на крају крајева постоји да би њему, људском бићу, помогао. Ето, рецимо, ми себе сматрамо супериорним над каквим мравом. И кад смо у прилици да га згазимо, колико често помислимо да ли то одговара јадном инсекту? Скоро никад.

Нема дара без уздарја

Али Бог, то биће које појмимо као супериорно у односу на нас, у суштини је вазда неко ко нама људима нешто дарује. И велико је питање да ли смо икада стварно прихватили свој нинфериорни положај, јер то „више биће” има људски изглед и људске особине, како је упозорио још у Старом веку Ксенофан. Такође, присетимо се шта је говорио о светом месту и светом времену Мирче Елијаде. Тврдио је да су богомоље и верски празници тек места и периоди у којима се човек осећа сигурније него на осталим локацијама и у осталим интервалима. Човек се обраћа божанству једино ради нечега што сâм не може да створи или стекне. Отуда нам је „стигао“ бог-давалац, илити deus dator – другачији човеку није ни требао. Но, откуд веза бога-даваоца са храном?

Обраћање оваквом Богу ради добитка подразумевало је жртву од стране верника, односно поклон, као јемство молиочевог поштења. Уосталом, тако вели историја језика: раније име за жртву била је управо дар, али и треба. И ти називи били су много подеснији за овај обред од црквенословенске именице жртва, због које смо готово заборавили на његово основно значење. Првим се наглашавала неопходност поклона (дара) божанском дариваоцу, док се другим (треба) истицало да се човек Богу обраћа искључиво ради оног што му је уситину потребно. Човек се обраћао Богу тек у крајњој нужди. У далекој прошлости за опстанак најпотребнији и малтене једино нужна беше храна.

Порекло српских пословица потражите у књизи Тајни језик Срба

 Ни хришћани, нису заборавили на обредну улогу јестива. Знамо сви да је један од седам смртних грехова у теолошком учењу прождрљивост, прекомерно уношење хране и пића у организам, а познато нам је и да има у години четири велика поста (Ускршњи, Петровски, Госпојински и Божићни). Разумљиво је што и хришћанство чува обичај привременог уздржавања од јела и пића.

Наиме, након исповедања греха, грешнику је било обавезно да покаже покору, односно покајање за почињено злодело. Кајање се састојало у одрицању од хране то јест – посту. Таква казна била је толико тешка да се некад изједначавала са изгладњивањем и није се увек ригорозно поштовала. Богатији покорници, навикнути на мрснија јела, обично су мало „варали“, те је то довело до деградације значаја казнене мере поста. Барем је до тог закључка дошао пољски историчар Хенрик Ловмјањски.

А колика је вероватноћа да се наша тадашња владајућа класа опходила према посту као изгладњивању супротно од пољске, можда најбоље одсликава управо пословица из наслоца. Код Срба, који су ближи моралном него религиозном погледу на свет, мисао да грех није у јелу, него у злу делу, није било тешко раширити и прихватити.

Више о настанку израза погледајте у књизи Зашто се каже

Упутство за слање рукописа

Како би процес слања и одабира рукописа био што бржи и једноставнији, молимо вас да се придржавате доле наведених правила:

  • Предлог рукописа шаље се искључиво путем мејла, на адресу dijana.t@prometej.co.rs
  • Предлог рукописа треба да садржи кратку биографију аутора са контакт подацима, синопсис дела, обим и садржај, као и објашњење због чега би дело требало да се нађе у продукцији ИК Прометеј.
    Приликом слања предлога рукописа, није потребно да нам шаљете целокупно дело.
  • У року од 90 дана од приспећа предлога, бићете обавештени о даљој одлуци наших уредника, те уколико за тим буде било потребе, биће затражено да пошаљете целокупно дело на читање. У супротном, мејлом ће Вам бити упућен негативан одговор.
  • О коначној одлуци након фазе читања целокупног рукописа обавештавамо Вас у року од 90 дана, такође мејлом.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.