Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Edukacija

KNJIŽEVNOST NAJSLOBODNIJA OD SVIH ZEMALJA

Ko god je sa mnom proveo dovoljno vezanih sati razgovora, čuo je šta sve zameram izdavačkim kućama, posebno onima velikih izloga. Jedna od zamerki odnosi se na nepostojanje predgovora, pogovora, biografije pisca. Štampa se koješta u suludim tiražima, a nema se za desetak dodatnih strana koje neće biti katalog edicije, ali će o izdavaču reći mnogo više. Zamislite to bogatstvo koje dobijemo iz beleške o prevodiocu, uz recenziju na kraju knjige, bibliografiju između njih, lektorske i uredničke napomene u fusnotama… Zbog toga starije knjige kupujem na buvljacima, a nove tražim ispod posvećenijih logoa. Poput ovog, koji ne nosi slučajno titulu izdavača godine 2018.

Prevodilac Žarko Radaković u veoma dobrom pogovoru piše da je ovo tekst koji odražava sve prethodne i potonje elemente pisanja Petera Handkea.

„Pisac se ovde uzdiže iz podzemlja svoga pisanja i s punim pravom uključuje u diskusiju o njegovom delu i njemu samom.” I to je to što od uključivanja imamo, jer sve ostalo, počev od posvete F. S. Ficdžeraldu, isključuje jednog po jednog čitaoca, ostavljajući pisca do polovine teksta samog kao što je Pisac na početku popodneva.

Ovo je novela za načitane, „izabrane”, ne-redovne čitaoce. „Hvala što ne dolazite” među pripovestima.

I samo ko se odupre potrebi (koju sam i sama osetila) da „kazni” pretencioznost površinskih nota, može se obreti u iskrenom a promišljenom, ranjivom, dubokom, gordo-potištenom doživljaju sveta jednog stvaraoca u stvaralačkoj krizi.

„Otkako je već gotovo godinu dana živeo u ubeđenju da je zaboravio jezik, Piscu je svaka njegova zapisana rečenica, u kojoj je osećao i onaj trzaj mogućeg nastavljanja, postala događaj.”

Handke se preobražava u hroničara Piščevog popodneva jer Pisac sam nije dovoljno priseban da bi bio svestan svega što doživljava u meri potrebnoj da tu svest urečeniči.

Pisac poslednjih godinu dana živi u strahu od gubitka veze sa pisanjem. U radnoj sobi ne može da vidi panoramu na koju gleda prozor (kroz koji baca opiljke od olovaka), od jedne reči u rukopisu zavisi mu odnos prema sopstvenom domu, želi da ustanovi rutinu, ali ona mu izmiče… Sve to vreme, on prima pisma od Nepoznatog, pisana rukopisom nalik na njegov, koja su sva otrgnuti delovi rečenica. Pisac ih najčešće ne otvara, doživljava ih kao smetnju svom redovnom rocesu, ali čitalac sluti da su u njima Piščeve nedorečene ideje koje pokušavaju da prodru kroz stvaralačku blokadu i pomognu mu da se seti jezika. Rukopis nalik na njegov može biti rukopis njegove mladosti, u kojoj je „Književnost bila najslobodnija od svih zemalja”, mesto za beg iz života, a ne izvor sredstava za život.

Epizoda sa pronalaskom starice zalutale iz staračkog doma, izuzetno poetična, po ivicama stopljena s monotonim popodnevom, u kojoj „vlada razgaljiva bezimenost”, približava ga zajednici koja u tom trenutku jednako bezimeno pomaže toj ženi koja ne kazuje ime. Bezimenost je privlačna, obezgraničavajuća. Bezimenost – „konačno biti samo još napolju, kod stvari”.

Profesionalni pisac sveden je na svoju profesiju, otkinut od svog identiteta baš zbog toga što je vezan s imenom koje je svima poznato. Nepoznati se javlja kao sećanje na pređašnju Anonimnost, neafirmisanost koja je dopuštala slobodu stvaranja, ali Piscu više nije dovoljna takva sloboda, zato i ne otvara pisma.

Pisac sada želi da živi. Ne kao potpis, nego kao punopravni učesnik u životu svog dela.

O AUTORU:

Katarina Kostić rođena je 1992. u Kočinom Selu kraj Jagodine. Učestvovala je i objavljivana na Književnim susretima „Gordana Brajović“. Bila je članica uređivačkog kolegijuma Biltena Jagodinske gimnazije, koju završava sa odličnim uspehom. Upisuje Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu, na kom je trenutno apsolventkinja. O knjigama, književnosti i književnoj kritici objavljivala je za portale: „Stav studenata“, „Pokazivač“, „Bosonoga“, „Lola Magazin“, „Noizz” i „Marginalije“; za časopise: „Znak Sagite“, „KULT“ i dnevni list „Oslobođenje“, a ambasadorka je časopisa „Talas“. Urednica je književnog bloga „Prerazmišljavanje“ i programska direktorka „Novosadske razmene knjiga“. Godinama učestvuje u pripremama za prijemni ispit za Žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu u saradnji sa Forumom studenata novinarstva Evrope. Kustoskinja je međunarodne izložbe „Outcast Europe” o iskustvu izbeglištva u devedesetim i danas. Dobitnica je druge (2018, radionica „Kako čitati pisca“) i Specijalne (2019, radionica „Književna kolumna“) nagrade festivala „Bookstan”.

Do sada je organizovala književne večeri i razgovore sa Borisom Maksimovićem, Bojanom Krivokapićem, Stefanom Janjićem, Goranom Savićem, Tihomirom Jovanovićem. Svetislavom Filipovićem, Borisom Mišićem, Ljiljanom Đurić, Branislavom Živanovićem, Slađanom Ljubičić, Karavanom fantastike – Nemanjom Jovanovim, Duškom Blagojevićem i Srđanom Tomićem, Milošem Petkovićem, Milanom Tripkovićem, Vitomirkom Trebovac i drugima.

Vodila je razgovor sa Mjuriel Barberi i Natali Azule na otvaranju Molijerovih dana 2018. U saradnji sa Novosadskim sajmom, organizovala je i vodila deo programa na Međunarodnom sajmu knjiga 2019. godine, uključujući prvi panel buktjubera o književnosti i novim medijima održan u Srbiji, razgovore sa Jelenom Mitrović, Neletom Karajlićem i Nikolom Đuričkom, kao i projekat „Knjiška vila“.

Čita, piše, putuje, bavi se aktivizmom i o svemu tome još čita i piše kada i koliko stigne.

Živi i radi u Novom Sadu.

Uputstvo za slanje rukopisa

Kako bi proces slanja i odabira rukopisa bio što brži i jednostavniji, molimo vas da se pridržavate dole navedenih pravila:

  • Predlog rukopisa šalje se isključivo putem mejla, na adresu dijana.t@prometej.co.rs
  • Predlog rukopisa treba da sadrži kratku biografiju autora sa kontakt podacima, sinopsis dela, obim i sadržaj, kao i objašnjenje zbog čega bi delo trebalo da se nađe u produkciji IK Prometej.
    Prilikom slanja predloga rukopisa, nije potrebno da nam šaljete celokupno delo.
  • U roku od 90 dana od prispeća predloga, bićete obavešteni o daljoj odluci naših urednika, te ukoliko za tim bude bilo potrebe, biće zatraženo da pošaljete celokupno delo na čitanje. U suprotnom, mejlom će Vam biti upućen negativan odgovor.
  • O konačnoj odluci nakon faze čitanja celokupnog rukopisa obaveštavamo Vas u roku od 90 dana, takođe mejlom.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.