Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

ИСТОМ ПИСЦУ, КОЈИ НЕ ПРЕСТАЈЕ ДА ФАСЦИНИРА

На онога ко покуша да се ухвати у коштац са жанровским одређивањем дела Од истог писца Моме Капора, гледаћу исто онако као што је и Зевс гледао на Сизифа док улаже мукотрпан напор да стену одгура до врха планине, знајући да ће се она врло брзо наћи у њеном подножју. Од истог писца представља својеврсну врсту аутобиографије, изнете како у форми аутоинтервјуа на самом почетку, тако и у ,,О…” форми, до самога краја. Многе од ,,О…” форми представљају родослове, путописе, цртице. Било би погрешно читаво дело Од истог писца окарактерисати као аутобиографију, јер оно представља много више од тога, исто као што и Капор представља много више од ,,лаког” писца, што је једна од етикета коју му је књижевна критика наметнула због објављивања Бележака једне Ане. Већ скоро читаву деценију читам књиге истог писца, Моме Капора. Оно што сам након тог периода, као лаички познавалац поетике, живота и рада Моме Капора могао да закључим, јесте да се он не да укалупити, а да то исто не дозвољава ни својим делима. Због тога онога ко покуша да Капора претвори у роба жанровских форми поредим са Сизифом, сводећи његов посао на придев којим су многи окарактерисали Сизифовим – узалудан.

Од истог писца је прво дело аутобиографског карактера, попут Исповести, из литерарног опуса Моме Капора са којим сам се сурео. Све до њега, био сам опчињен Капоровом поетиком и његовим делима. Не разумите ме погрешно, и даље сам, али се након читања овог дела у мени пробудила фасцинација његовим животом. Пре свега људима које је познавао и са којима је био пријатељ. Смелим и храбрим одлукама које је доносио, попут оне да оде у рат. Местима које је посетио и начинима путем којих је долазио до онога што жели. Тиме што је ризиковао да падне и сломи врат како би одао почаст Николају Николајевичу Рајевском, кога светска књижевност памти под именом Вронски и како би ушао у закључану цркву коју је 1903. године у част изгубљеном брату подигла Катарина Николајевна Рајевска. Одлукама које је доносио и интегритета, до којег је максимално држао.

Иако је био сликар по професији а писац по занимању, сматрам да бисмо Капору могли доделити још једну титулу. По мом мишљењу, Момо Капор је један од наших врсних архитеката. Смештајући своје ликове у одређени хронотоп, који је обликовао на основу својих сећања и реалне ситуације, Момо Капор је заслужио титулу књижевног архитекте. Овде се његова три занимања, два која је изабрао и треће које му је тренутно додељено, преплићу. Сликајући речима један веродостојан пејзаж Београда, људе и ситуације у њему, Капор је подигао мноштво архитектонских литерарних споменика овом граду и дозволио генерацијама, које тада нису рођене, да прошетају Београдом какав је некада био. Омогућио је мојој, али и многим генерацијама пре и после моје да осете дух једног времена, бол, снове и надања једне генерације. ,,О Београду ван Београда”, ,,О баровима”, ,,О дискотекама”, ,,О Ушћу на раскршћу ветрова и историје”, само су неки фрагменти дела Од истог писца, који потврђују да је титула књижевног архитекте отишла у праве руке.

Читајући дело Од истог писца, добио сам жељу да будем „капоровски слободан”. Ослобођен свих стега режима, формалности, лажних идеалиста, идеја младих генија који „много љубе да свака простопроширена реченица буде смештена у своју фиоку, а да сваки опис природе има своју естетику поради, како кажу, стилске чистоће”.[1] Одлучан сам да ситним, али стабилним корацима, следим његов пример. У пропозицијама овог конкурса, дозвољено је да рад садржи 3.700 карактера. Тежећи да будем ,,капоровски слободан”, свом тексту додајем још једну црту – још један, можда и пресудан, 3.701. карактер.

О АУТОРУ:

Јован Мацут, има 23 године и живи у Борчи. Завршио је основне студије на Учитељском факултету, Универзитету у Београду, након којих носи звање – дипломирани учитељ. Од октобра текуће године, постаће студент мастер студија. Члан је и секретар Центра за научно-истраживачки рад студената Учитељског факултета. Још као дете заволео је и почео да се бави глумом. Поред рада са децом, што сматра једном од огромних привилегија свог позива, глума је оно што га испуњава. Такође, бављење књижевношћу је једна од његових великих страсти. Труди се да на живот гледа са позитивне стране, јер сматра да се једино на тај начин истински живи, а не преживљава.

 

[1] Момо Капор, Белешке једне Ане

Упутство за слање рукописа

Како би процес слања и одабира рукописа био што бржи и једноставнији, молимо вас да се придржавате доле наведених правила:

  • Предлог рукописа шаље се искључиво путем мејла, на адресу dijana.t@prometej.co.rs
  • Предлог рукописа треба да садржи кратку биографију аутора са контакт подацима, синопсис дела, обим и садржај, као и објашњење због чега би дело требало да се нађе у продукцији ИК Прометеј.
    
Приликом слања предлога рукописа, није потребно да нам шаљете целокупно дело.
  • У року од 90 дана од приспећа предлога, бићете обавештени о даљој одлуци наших уредника, те уколико за тим буде било потребе, биће затражено да пошаљете целокупно дело на читање. У супротном, мејлом ће Вам бити упућен негативан одговор.
  • О коначној одлуци након фазе читања целокупног рукописа обавештавамо Вас у року од 90 дана, такође мејлом.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.