Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

Други повратак у српску књижевну стварност

Ратни дневници Станислава Кракова: Други повратак у српску књижевну стварност

 

 

Премда је био један од најквалитетнијих, најаутентичнијих и најбитнијих српских писаца међуратног периода – у рангу са Растком Петровићем, Милошем Црњанским, Ивом Андрићем, Драгишом Васићем и неколицином других – каријера Станислава Кракова била је далеко од идиличне. Након што је провео младост као официр, борећи се у свим ратовима које је његова домовина водила од 1912. до 1918. године, он је почетком 1920-их година донео савременој прози два романа. Први од њих, Кроз буру, био је тек делимично успешан, а његов потенцијал није био краја реализован, док је други, Крила, остао упамћен као један од најбољих романа тог периода, али и целе српске књижевности XX века. Међутим, након ова два дела, двадесетак приповедака објављених у периодици, као и већи број путописних текстова, Краков се повлачи из књижевности.

Касније, након Другог светског рата, он доспева на листу идеолошки неподобних писаца и његово дело постаје потпуно игнорисано и изопштено. Тај третман траје скоро до краја века, односно до почетка 1990-их када Гојко Тешић приређује његова дела и поново штампа поменута два романа, али и реконструише збирку приповедака Црвени пјеро и друге новеле. Касније се појављују и други његови прозни и путописни наслови, као и мемоарско штиво Живот човека на Балкану, али пројекат који би подразумевао публиковање сабраних дела овог аутора никада није реализован. Пре неколико година се Кракову посветио Мирко Демић, приредивши прво зборник научних и есејистичких радова Станислав Краков: авангарда, маргина, наслеђе (2015), а потом и два тома путописа и ратне дневнике овог ствараоца. Овим се стиже до нове етапе у рецепцији Кракова, и наступа његов својеврсни поновни повратак у српску књижевну стварност.

[…]

Краковљеви ратни дневници покривају период његовог учешћа у Балканским ратовима и Првом светском рату од 1912. до 1916. године, мада је, нажалост, рукопис дневника из једне од тих пресудних година српске историје, 1914, изгубљен. Ипак, ови дневници до сада нису били доступни ширем кругу читалаца – сем неколико публикованих одељака у периодици  – већ су се чували у фондовима Народне библиотеке Србије, и стога је вредност овог издања за поштоваоце и истраживаче Кракова огромна. Најбитнији аспект ових дневника је аутентично сећање на ратне дане једног професионалног војног лица који се још увек није посветио писању као професији, иако је афинитет према књижевном обликовању сопствених искустава више но евидентан.

Краков – и војник и писац

У многобројним епизодама ових дневничких белешки препознају се интертекстуалне везе са прозним делима Кракова, као и са мемоарима Живот човека на Балкану, толико да је јасно да су одређени делови дневника представљали предложак за поједине сегменте тих наслова. Из тог разлога је при озбиљној анализи Краковљевог стваралаштва неопходно консултовати ове дневнике и приступити компаративној анализи његовог дневничког и прозног писања. Са једне стране се посвећујући себи као јединки која се налази у вртлогу историје и не може да промени околности које су је снашле, а са друге посматрајући заједницу људи у којој проводи време – било да се ради о војсци, цивилима или случајно скупљеној групи незнанаца – Краков покушава да посматра сопствену стварност и ратове из два угла, односно из микро и макро позиције. Нешто слично се, наравно, јавља као поетички принцип у његовим делима, али је суштина његових дневничких записа једна огољена и потентна слика ратне свакодневнице која је, премда ни на који начин улепшана, и даље привлачна, интригантна и заводљива.

Он проговара о најцрњим данима свог живота, најгорим зверствима којима сведочи, највећим трансформацијама људи које посматра, и тако расте у објективног хроничара свог сопственог историјског тренутка. Ови дневници документују различите позиције које је српски народ имао између 1912. и 1916. године, од одбране домовине до повлачење преко Албаније, због чега и јесу публиковани у едицији „Србија 1914–1918“ Прометеја и РТС-а, коју на овај начин обогаћују.

Иако је већи део свог живота провео као маргинализован писац, Станислав Краков је и даље један од најбитнијих међуратних српских писаца – вреди се сетити и става Растка Петровића о њему: „Станислав Краков је видео рат. Више него иједан други наш или страни писац. То је био један млади човек који је скоро одрастао у рату. […] Он у то доба не само да је видео човека како умире крај њега већ је и сам имао да води људе тамо где је свакога часа смрт.”– због чега су ова три издања вредна и преко потребна. Мада је његова рецепција данас, чини се, боља но икад – поред поновљених издања његових романа и мемоара, Краков је често предмет академских истраживања, есеја, огледа и научних радова – она неће бити потпуна док се не појаве сабрана дела овог аутора. Но, док се то не деси, два тома његових путописа и његови дневници из ратова представљају посластицу који су читаоци Кракова дуго чекали.

 

Аутор текста: Драган Бабић
Текст преузет из часописа Књижевни магазин брoj 219–222 / септембар–децембар 2019. године

Упутство за слање рукописа

Како би процес слања и одабира рукописа био што бржи и једноставнији, молимо вас да се придржавате доле наведених правила:

  • Предлог рукописа шаље се искључиво путем мејла, на адресу dijana.t@prometej.co.rs
  • Предлог рукописа треба да садржи кратку биографију аутора са контакт подацима, синопсис дела, обим и садржај, као и објашњење због чега би дело требало да се нађе у продукцији ИК Прометеј.
    Приликом слања предлога рукописа, није потребно да нам шаљете целокупно дело.
  • У року од 90 дана од приспећа предлога, бићете обавештени о даљој одлуци наших уредника, те уколико за тим буде било потребе, биће затражено да пошаљете целокупно дело на читање. У супротном, мејлом ће Вам бити упућен негативан одговор.
  • О коначној одлуци након фазе читања целокупног рукописа обавештавамо Вас у року од 90 дана, такође мејлом.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.