Moja korpa (0)
  • Nema proizvoda u korpi.

Edukacija

DR EDVARD V. RAJAN – SPASILAC BEOGRADA

Jedan od zaboravljenih velikana, iz vremena okupacije Beograda u Prvom svetskom ratu je dr Edvard Rajan, rukovodilac misije američkog Crvenog krsta, od naroda nazvan – spasilac Beograda.

Uz veliko zalaganje Mihaila Pupina, tada već priznatog i cenjenog naučnika i počasnog konzula Kraljevine Srbije u Americi, kao i Mejbl Danlop Grujić, supruge srpskog diplomate Slavka Grujića, a uz izdašnu novčanu pomoć gospođe Helen Hartli Dženkins i američkog Crvenog krsta, u Srbiju je upućena ekipa na čijem je čelu bio dr Rajan, njegova dva pomoćnika, lekari Džejms Donovan i Vilijam Ahern, sa još dvanaest medicinskih sestara kojima je rukovodila Meri Gledvin.

U bolnice, kojima je već nedostajalo i osoblja i sredstava, doneli su veliku količinu zavojnog materijala, hirurških instrumenata i opreme, lekove, odeću i obuću.

Početkom te jeseni, 1914. godine, Beograd je više nedelja bio pod neprekidnom artiljerijskom vatrom, od strane austrougarskih trupa smeštenih u Zemunu, sa sve većim brojem ranjenika koji su svakodnevno pristizali u prepune bolnice.

Misija je stacionirana u Vojnoj bolnici a dr Rajan je odmah počeo sa radom. Jedan od prvih koraka koje je preduzeo ovaj energični i hrabri hirurg je da istakne na vrhu bolnice ogromnu zastavu američkog Crvenog krsta i uzme u zaštitu, pored Vojne, i sve ostale bolnice u gradu, čime je osigurao njihovu bezbednost i sprečio granatiranje ovih ustanova.

Nakon evakuacije stanovništva, jedini lekar koji je ostao u Opštoj državnoj bolnici je bila dr Slavka Mihajlović, koja je nadljudskim naporima vodila brigu o hirurškom, ginekološko-akušerskom, infektivnom i dečijem odeljenju. Ova izuzetna žena je 1955. godine objavila knjigu svojih sećanja o stravičnim događajima Velikog rata, u čijim je danima vodila dnevnik po kome je nastala potresna knjiga „Oblaci nad gradom”. Slavka Mihajlović je izuzetno cenila dr Edvarda Rajana i isticala njegov doprinos u velikoj i nesebičnoj brizi, ne samo za ranjenike, već i za preostalo civilno stanovništvo razorenog Beograda.

Tokom jeseni i zime, pored ratnih strahota, na Srbiju se okomila još jedna nesreća: epidemija pegavog, trbušnog tifusa i tifusa rekurensa. Oboleo je i doktor Rajan, ali je radio dokle god je mogao da stoji na nogama. Sestra Meri Gledvin ga je sve vreme negovala, strahujući da neće preživeti. Vest da je harizmatični, hrabri američki hirurg teško oboleo toliko je zabrinula stanovnike Beograda da je čak i ratno izdanje lista „Politika” objavljivalo izveštaje o njegovom zdravstvenom stanju. Na svu sreću, oporavio se i nastavio da radi.

Posle godinu dana, američka misija je opozvana ali je dr Rajan tražio odobrenje za dalji ostanak u Srbiji i beogradskoj Vojnoj bolnici. Za vreme okupacije bolnica je pala pod austrougarsku upravu, kada je dr Rajan konačno napustio. Međutim njegova ljubav prema srpskom narodu poslaće ga na još jednu misiju, ovoga puta na Solunski front, gde je radio na zbrinjavanju obolelih i podeli humanitarne pomoći. Za vreme svog boravka u Beogradu obavio je oko 8.000 operacija u najtežim uslovima. Umro je u trideset i devetoj godini od posledica malarije. Povodom njegove smrti je Srpsko lekarsko društvo održalo komemoraciju 1923. godine u Beogradu.

Hvala dr Rajanu i svim hrabrim i humanim dobrovoljcima koji su pružili pomoć narodu Srbije

O AUTORU:

Dorina Radovanović, rođena 23. septembra 1967. godine u Vršcu. Po zanimanju je nastavnik predmeta zdravstvena nega u Medicinskoj školi „Stevica Jovanović” u Pančevu, gde je zaposlena još od 1989. godine. Njena profesionalna odrednica i orijentacija bazira se na principu da svi nastavnici moraju da predstavljaju uzor i model svojim učenicima, na osnovu kojeg oni izgrađuju svoj sopstveni profesionalni identitet. Smatra da ju je velika ljubav prema pisanoj reči, od najranijeg uzrasta, oblikovala kao ličnost, tako da svaki slobodan trenutak poklanja pažnju druženju sa knjigama. Nekada su one stručne, poput medicinske i pedagoške literature, ali vrlo često to budu istorijska dela, enciklopedije, arhivska građa ili biografije istaknutih ličnosti naše i svetske istorije. Majke je dvoje divne dece, koja su joj istovremeno i najveći prijatelji, najveći kritičari ali i najznačajnija podrška i podstrek u životu.

Uputstvo za slanje rukopisa

Kako bi proces slanja i odabira rukopisa bio što brži i jednostavniji, molimo vas da se pridržavate dole navedenih pravila:

  • Predlog rukopisa šalje se isključivo putem mejla, na adresu dijana.t@prometej.co.rs
  • Predlog rukopisa treba da sadrži kratku biografiju autora sa kontakt podacima, sinopsis dela, obim i sadržaj, kao i objašnjenje zbog čega bi delo trebalo da se nađe u produkciji IK Prometej.
    Prilikom slanja predloga rukopisa, nije potrebno da nam šaljete celokupno delo.
  • U roku od 90 dana od prispeća predloga, bićete obavešteni o daljoj odluci naših urednika, te ukoliko za tim bude bilo potrebe, biće zatraženo da pošaljete celokupno delo na čitanje. U suprotnom, mejlom će Vam biti upućen negativan odgovor.
  • O konačnoj odluci nakon faze čitanja celokupnog rukopisa obaveštavamo Vas u roku od 90 dana, takođe mejlom.

Prijava na bilten

Budite obavešteni o novostima i akcijama u IK Prometej.