Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

ДР ЕДВАРД В. РАЈАН – СПАСИЛАЦ БЕОГРАДА

Један од заборављених великана, из времена окупације Београда у Првом светском рату је др Едвард Рајан, руководилац мисије америчког Црвеног крста, од народа назван – спасилац Београда.

Уз велико залагање Михаила Пупина, тада већ признатог и цењеног научника и почасног конзула Краљевине Србије у Америци, као и Мејбл Данлоп Грујић, супруге српског дипломате Славка Грујића, а уз издашну новчану помоћ госпође Хелен Хартли Џенкинс и америчког Црвеног крста, у Србију је упућена екипа на чијем је челу био др Рајан, његова два помоћника, лекари Џејмс Донован и Вилијам Ахерн, са још дванаест медицинских сестара којима је руководила Мери Гледвин.

У болнице, којима је већ недостајало и особља и средстава, донели су велику количину завојног материјала, хируршких инструмената и опреме, лекове, одећу и обућу.

Почетком те јесени, 1914. године, Београд је више недеља био под непрекидном артиљеријском ватром, од стране аустроугарских трупа смештених у Земуну, са све већим бројем рањеника који су свакодневно пристизали у препуне болнице.

Мисија је стационирана у Војној болници а др Рајан је одмах почео са радом. Један од првих корака које је предузео овај енергични и храбри хирург је да истакне на врху болнице огромну заставу америчког Црвеног крста и узме у заштиту, поред Војне, и све остале болнице у граду, чиме је осигурао њихову безбедност и спречио гранатирање ових установа.

Након евакуације становништва, једини лекар који је остао у Општој државној болници је била др Славка Михајловић, која је надљудским напорима водила бригу о хируршком, гинеколошко-акушерском, инфективном и дечијем одељењу. Ова изузетна жена је 1955. године објавила књигу својих сећања о стравичним догађајима Великог рата, у чијим је данима водила дневник по коме је настала потресна књига „Облаци над градом”. Славка Михајловић је изузетно ценила др Едварда Рајана и истицала његов допринос у великој и несебичној бризи, не само за рањенике, већ и за преостало цивилно становништво разореног Београда.

Током јесени и зиме, поред ратних страхота, на Србију се окомила још једна несрећа: епидемија пегавог, трбушног тифуса и тифуса рекуренса. Оболео је и доктор Рајан, али је радио докле год је могао да стоји на ногама. Сестра Мери Гледвин га је све време неговала, страхујући да неће преживети. Вест да је харизматични, храбри амерички хирург тешко оболео толико је забринула становнике Београда да је чак и ратно издање листа „Политика” објављивало извештаје о његовом здравственом стању. На сву срећу, опоравио се и наставио да ради.

После годину дана, америчка мисија је опозвана али је др Рајан тражио одобрење за даљи останак у Србији и београдској Војној болници. За време окупације болница је пала под аустроугарску управу, када је др Рајан коначно напустио. Међутим његова љубав према српском народу послаће га на још једну мисију, овога пута на Солунски фронт, где је радио на збрињавању оболелих и подели хуманитарне помоћи. За време свог боравка у Београду обавио је око 8.000 операција у најтежим условима. Умро је у тридесет и деветој години од последица маларије. Поводом његове смрти је Српско лекарско друштво одржало комеморацију 1923. године у Београду.

Хвала др Рајану и свим храбрим и хуманим добровољцима који су пружили помоћ народу Србије

O АУТОРУ:

Дорина Радовановић, рођена 23. септембра 1967. године у Вршцу. По занимању је наставник предмета здравствена нега у Медицинској школи „Стевица Јовановић” у Панчеву, где је запослена још од 1989. године. Њена професионална одредница и оријентација базира се на принципу да сви наставници морају да представљају узор и модел својим ученицима, на основу којег они изграђују свој сопствени професионални идентитет. Сматра да ју је велика љубав према писаној речи, од најранијег узраста, обликовала као личност, тако да сваки слободан тренутак поклања пажњу дружењу са књигама. Некада су оне стручне, попут медицинске и педагошке литературе, али врло често то буду историјска дела, енциклопедије, архивска грађа или биографије истакнутих личности наше и светске историје. Мајке је двоје дивне деце, која су јој истовремено и највећи пријатељи, највећи критичари али и најзначајнија подршка и подстрек у животу.

Упутство за слање рукописа

Како би процес слања и одабира рукописа био што бржи и једноставнији, молимо вас да се придржавате доле наведених правила:

  • Предлог рукописа шаље се искључиво путем мејла, на адресу dijana.t@prometej.co.rs
  • Предлог рукописа треба да садржи кратку биографију аутора са контакт подацима, синопсис дела, обим и садржај, као и објашњење због чега би дело требало да се нађе у продукцији ИК Прометеј.
    
Приликом слања предлога рукописа, није потребно да нам шаљете целокупно дело.
  • У року од 90 дана од приспећа предлога, бићете обавештени о даљој одлуци наших уредника, те уколико за тим буде било потребе, биће затражено да пошаљете целокупно дело на читање. У супротном, мејлом ће Вам бити упућен негативан одговор.
  • О коначној одлуци након фазе читања целокупног рукописа обавештавамо Вас у року од 90 дана, такође мејлом.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.