Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

„ЦРНА РУКА”, ВАСА КАЗИМИРОВИЋ

Капитално дело Васе Казимировића није наишло на запажен пријем код читалачке публике, када је први пут изашло 1997. године, непосредно по ауторовој смрти. Изузетно вредно штиво наше историографије, добило је достојну пажњу тек 2013. године, односно са појављањем у издању новосадског Прометеја.

Ова обимна студија нема у средишту разматрања само делатност организације Уједињење или смрт, познате под колоквијалним, често малициозним називом Црна рука, већ прати значајне личности и догађаје у Краљевини Србији, последњих деценија XIX и почетка XX века. Мада обухвата ширу материју и период проучавања, поднаслов књиге гласи: Личности и догађаји у Србији од Мајског преврата 1903. до Солунског процеса 1917.

Имајући у виду да се првобитно издање нашло пред читаоцима свега две године по премијерном емитовању серије Крај династије Обреновић, великог и са аспекта историјске прецизности, уз деценију раније снимљеног Кадијевићевог Вука Караџића, готово ненадмашног играног телевизијског остварења Радио телевизије Србије, Казимировићева књига је имала тежак задатак. Морала је заинтересованој јавности пружити нове изворе и углове сагледавања теме на примамљив начин, што је Казимировић, можемо слободно рећи, вешто уклопио и сасвим постигао.

Разнолика је грађа којом се аутор послужио. Од архивских фондова у земљи и на страни, мемоарских и дневничких записа, бележака, личних писама, новинских чланака оновремених листова, фрагмената записника са бурних седница Народне скупштине у неким судбоносним тренуцима, закључно са пропагандним лецима тадашњих политичких актера, све у циљу веродостојнијег дочаравања времена, прилика и особа којима се књига бави. Додамо ли томе податак да се писац користио, за савременог читаоца можда архаичним, али некада знатно уваженим београдским, скерлићевским, слободанјовановићевским стилом приповедања, оправдано констатујемо високи квалитет дела.

Црна рука доноси потпуно нова, оригинална сазнања. Читалац може дознати како је изгледао поступак пријема (иницијације) у Уједињење или смрт, шта су били обавезни мистични, скоро окултни ритуали, који је оснивач раније примљен у друштво слободних зидара – масонерију, ради преузимања њиховог интерног начина деловања и каква је у томе била улога наследника престола Александра Карађорђевића. Узгрeдно, биће речи о маргиналним, али маркантним карактерима, попут Ђорђа Обреновића, ванбрачног сина краља Милана и Артемизе Христић, те његове улоге у време Мајског преврата.

Супротно тврдњама поменуте серије, Казимировић смело образлаже прилично основану тезу да су истински предводници завере против живота последњих Обреновића, заправо били пуковници Александар Машин и Петар Мишић, док су млађи официри (поручници и капетани), попут Драгутина Димитријевића Аписа, Антонија Антића и Радомира Аранђеловића били њени извршиоци.

Настојања црнорукаца да заузму одлучујуће позиције моћи и утицаја у Краљевини Србији од 1911. до 1917. године, обухватају највећи део књиге, закључно са Солунским процесом, где је коначно уништена ова завереничка група. Занимљиве су дужности поменутог Мишића, као и Петра Живковића, такође завереника из 1903. године, које су вршили на овом процесу.

Пролошки део књиге анализира ревизију Солунског процеса, спроведену из политичких разлога у јуну 1953. године, под нескривеним утицајем савезног министра унутрашњих послова Александра Леке Ранковића, венчаног кума доживотног председника републике Броза.

На концу, с пуним уверењем можемо заступати мишљење да Казимировићева Црна рука представља незаобилазну, темељну и пажње достојну монографију, намењену истраживачима и љубитељима српске националне историје.

О АУТОРУ:

Филип Пејковић је рођен 14. новембра 1996. године у Београду. Завршио је друштвено-језички смер Прве београдске гимназије, одбранивши матурски рад на тему Националне и политичке организације у Краљевини Србији. Тренутно је студент међународноправне наставне групе Правног факултета Универзитета у Београду.

Учествовао је на такмичењима и смотрама истраживачких радова из области историје од 2010. године, као члан Регионалног центра за таленте Београд II. На првом Државном првенству истраживачких радова, чији је организатор било Министарство просвете Републике Србије, освојио је прво место. Освајао је награде на општинским, регионалним и републичким такмичењима из историје.

Похађао је семинаре о међурелигијском дијалогу у организацији Центра за међурелигијски и међукултурни дијалог Правног факултета Универзитета у Београду, као и Школу еколошког права.

Члан Удружења Краљевина Србија (2014), које делује под покровитељством Њ. К. В. Краљевића Александра Карађорђевића, где је обављао дужност помоћника секретара Изрвшног одбора, као и удружења Национална авангарда (2017). Уручено му је више захвалница и повеља за изузетан допринос у раду поменутих организација. Оснивач је и законски заступник Студентског клуба Правног факултета.

Волонтерски је био ангажован при Фонду Краљевски двор, Фонду Њ. К. В. Принцезе Катарине и Фондацији за културу и образовање Њ. К. В. Престолонаследника Александра.

Објавио је неколико текстова у школском листу, часописима Споји из Инсбрука (Аустрија) и Поредак, на порталу листа „Moj Недељник” (укључујући и интервју са Њ. К. В. Кнезом Михаилом Карађорђевићем, унуком кнеза Павла), сајту Фондације Српски легат… У студентском научном часопису „Иларион”, гласилу Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, чији је главни и одговорни уредник историчар проф. др Чедомир Антић, објављен је његов чланак Правна природа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до доношења Видовданског устава (2018).

Учествовао са беседом на књижевној вечери „Књижевност и Први светски рат”, која је одржана 17. новембра 2014. године у Римској дворани Библиотеке града Београда, где су говорили др Мило Ломпар и др Предраг Ј. Марковић.

У слободно време, бави се писањем поезије, афоризама, приповедака и других књижевних форми. До сада има две објављене песме: у зборнику „Стојте галије царскe”, који је изашао у спомен на стогодишњицу смрти песника Милутина Бојића, у издању Удружења писаца Поета, као и зборнику „Млади долазе”, издање Удружења књижевника Србије.

Аматерски се бави фотографијом, на нивоу хобија.

Упутство за слање рукописа

Како би процес слања и одабира рукописа био што бржи и једноставнији, молимо вас да се придржавате доле наведених правила:

  • Предлог рукописа шаље се искључиво путем мејла, на адресу dijana.t@prometej.co.rs
  • Предлог рукописа треба да садржи кратку биографију аутора са контакт подацима, синопсис дела, обим и садржај, као и објашњење због чега би дело требало да се нађе у продукцији ИК Прометеј.
    
Приликом слања предлога рукописа, није потребно да нам шаљете целокупно дело.
  • У року од 90 дана од приспећа предлога, бићете обавештени о даљој одлуци наших уредника, те уколико за тим буде било потребе, биће затражено да пошаљете целокупно дело на читање. У супротном, мејлом ће Вам бити упућен негативан одговор.
  • О коначној одлуци након фазе читања целокупног рукописа обавештавамо Вас у року од 90 дана, такође мејлом.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.