Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

Божији људи

пише: Елси Инглис, оснивачица санитарне мисије Шкотских жена у Србији у Првом светском рату, Британска резиденција у Београду од 5. марта 2015. године носи назив по њој

Видите, ми се налазимо у врло тужној земљи, али то је најодважнија земља у Европи, без изузетка. Овде њихови најбољи људи страдају на све стране, али никад се не жале и никад не помисле ни за тренутак да се предају… Мада се непријатељ страшно лоше понео, Срби нису огорчени на њих. Срби се односе према непријатељским затвореницима на потпуно исти начин као према својима, мада немају много шта да им понуде. Србија је поносна земља и не жели сажаљење других. Мада је јако опустошена у три последња рата, Србија је једна мала и дивна земља и сви смо је заволели. У нашој болници леже војници, скоро дечаци, који поносно показују своје ожиљке из три рата. /…/

Кажем ти да су ови људи прави дивови. Осећам се тако мала поред њих да би требало да се сакријем. Бол! Истапштање! Нисте упознали храброст док не видите ове људе како испаштају. Стварно не знам одакле долази ова раса ратника, али могу рећи да су они прави Божји људи…
Не можете замислити колико им је тешко у овим данима и колико су они јадни због свега што се догађа. Запамтите, они су се борили деценијама за своју независност, а сада се све то руши. Читаву земљу преплавили су непријатељи, са свих страна. Немци, Аустријанци, Бугари су на свим странама… А војни савезници… изгледа да од њих више нема никакве помоћи…
Најзад смо напустили Болницу око подне, пошли низ главни пут, и тако постале део нечега што је касније постало познато као Велико повлачење. Путем се кретала велика маса света са разним видовима превоза – почев од воловских и коњских запрега до моторних возила, укључујући како војску са наоружањем, тако и цивилно становништво, жене и децу, који су сви желели да побегну. Тај део земље је брдовит, па је дугачка колона вијугала путем преко брда и долина, те се час видела како се пење уз неки брег, потом нестаје иза брда, па се онда појавила на неком даљем брегу… Ова колона је пролазила данима, растегнута с једног краја Србије на други, што нас је навело да схватимо да то није само повлачење армије, већ то предсатвља одлазак једне целе нације у изгнанство – то је народ напуштао своју изгубљену домовину. /…/
Речено је да у целој историји није било слочног великог егзодуса, изузев можда бекства Израелаца из Египта у древна времена, али то је био егзодус, који је водио ка слободи, док је повлачење српског народа водило у изгнанство.

са енглеског превео: др Веселин Костић

Литература: Странкиње о српском војнику у Великом рату, Ратомир Рале Дамјановић

Упутство за слање рукописа

Како би процес слања и одабира рукописа био што бржи и једноставнији, молимо вас да се придржавате доле наведених правила:

  • Предлог рукописа шаље се искључиво путем мејла, на адресу dijana.t@prometej.co.rs
  • Предлог рукописа треба да садржи кратку биографију аутора са контакт подацима, синопсис дела, обим и садржај, као и објашњење због чега би дело требало да се нађе у продукцији ИК Прометеј.
    Приликом слања предлога рукописа, није потребно да нам шаљете целокупно дело.
  • У року од 90 дана од приспећа предлога, бићете обавештени о даљој одлуци наших уредника, те уколико за тим буде било потребе, биће затражено да пошаљете целокупно дело на читање. У супротном, мејлом ће Вам бити упућен негативан одговор.
  • О коначној одлуци након фазе читања целокупног рукописа обавештавамо Вас у року од 90 дана, такође мејлом.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.