Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

Божић-Бата

О зимским празницима пре Другог светског рата деци су доносила поклоне и веселила их два добра старца – Свети Никола (за Никољдан) и Божић-Бата (за Божић). После тога рата, скоро до наших дана, долазио је званично само један – Деда Мраз. Али, времена се мењају и они су се поново вратили у наше домове – носећи, поред дечијих поклона, и једно занимљиво питање за одрасле. Зашто се тај добри старац са дугом седом брадом, како га деца замишљају зове управо тако – Бата.

У нашем језику, према великом шестотомном Речнику Матице српске, бата (или бато) је „1. назив од мила за брата, девера, мушко деtе: ређе за оца“, 2. (само у петом падежу, вокативу) – „као узречица (често са заменицом „мој“) друг, пријатељ“, „3. одважан, храбар човек, делија, ђида“.

Ниједно од ових значења не може се везати за Божић-Бату, чак ни оно „отац“, јер је то значење, како је већ речено, толико ретко да је тешко претпоставити да би се односило управо на Божић.

Истина, у неким европским језицима Божић-Бата назива се Отац Божић (француски pere Noel) или Тата Божић (талијански Babbo Natale). Изгледа да је име Божић-Бата настало у нас на особен и веома занимљив начин. Професор Новосадског универзитета и историчар књижевности др Божидар Ковачек претпоставља, сасвим основано, да је име Бата (у вези Божић-Бата) постало од глагола бaтати (са значењем: „ лупати “, „ ударати “). На први поглед та је претпоставка чудна и невероватна.

Јер, какве везе може имати Божић-Бата са глаголом лупати или ударати !? Ипак, веза постоји. У збирци Српске народне пјесме Вук Стефановић Караџић забележио је, поред многих других, и три божићне песме. Једна од те три песме гласи овако:

Божић, Божић бата

На обоја врата,

Носи “ киту злата „

Да позлати врата

и обоја побоја.

У свим варијантама ове песме имамо глагол бaтати у контексту који упућује на значење „ударати“, „лупати“ и сл.: Божић штапом бaта (тј. удара лупа, куца) на обоја врата.

Упутство за слање рукописа

Како би процес слања и одабира рукописа био што бржи и једноставнији, молимо вас да се придржавате доле наведених правила:

  • Предлог рукописа шаље се искључиво путем мејла, на адресу dijana.t@prometej.co.rs
  • Предлог рукописа треба да садржи кратку биографију аутора са контакт подацима, синопсис дела, обим и садржај, као и објашњење због чега би дело требало да се нађе у продукцији ИК Прометеј.
    
Приликом слања предлога рукописа, није потребно да нам шаљете целокупно дело.
  • У року од 60 дана од приспећа предлога, бићете обавештени о даљој одлуци наших уредника, те уколико за тим буде било потребе, биће затражено да пошаљете целокупно дело на читање. У супротном, мејлом ће Вам бити упућен негативан одговор.
  • О коначној одлуци након фазе читања целокупног рукописа обавештавамо Вас у року од 60 дана, такође мејлом.