Књига месеца

ИЗ ШТАМПЕ

"ПОЛИТИКА", 24.12.2006.

ОБЈАВЉЕН "ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА“ ПОЗАЈМИЦЕ КОЈЕ СЕ ВРАЋАЈУ

Академик Иван Клајн и др Милан Шипка аутори су "Прометејевог" новог издања речника који садржи близу милион информација о речима. После седамдесет година од првог издања широко прихваћеног Вујаклијиног "Лексикона страних речи и израза", коначно се појавио "Велики речник страних речи и израза" аутора академика Ивана Клајна и др Милана Шипке, у издању новосадског "Прометеја".

Речник има 1648 страна великог речничког формата, близу милион информација о речима, латинични додатак са изворним изразима и изрекама, међународне скраћенице, законске мерне јединице, нове појмове из информатике, спорта, политике, модерне музике, филма, медицине и других области, као и језгровите, а ипак обухватне дефиниције и објашњења, порекло речи, акцентовање, граматичке облике, фразе, примере.

Поред предговора, у уводном делу Речник садржи напомене, упутства за коришћење, изворе грађе, објашњења знакова и скраћеница, стране афиксе и афиксоиде за творбу речи, префиксе и префиксоиде, као и суфиксе и суфиксоиде. Следе, затим, део речника, са адаптираним речима и изразима и са изворним изразима, изрекама и скраћеницама и трећи део књиге са различитим прилозима, мерним јединицама и другим.

Истрајност у раду Аутори наглашавају да овај речник обухвата општеупотребну, а не специфичну стручну терминологију, да упућивањем на боља језичка решења тежи развоју језичке културе и да показује како неку реч употребити на исправан начин.

У предговору Речника аутори су објаснили: "У току рада настојали смо да остваримо двоструку намену књиге: прво да широком кругу корисника у различитим областима друштвеног живота, пре свега онима у школству, науци, култури, администрацији и информативним медијима, послужи као богат, савремен и поуздан извор информација о изговору, писању, пореклу, значењу и употреби страних речи, и друго, да својим садржајем и начином обраде допринесе даљем проучавању страних лексичких наноса у српском језику". Овај нови "Велики речник страних речи и израза", резултат интензивног трогодишњег рада аутора и већег броја консултаната, помоћних обрађивача етимологија и дефиниција значења, стручно-техничких помагача и других сарадника, свечано је средином ове недеље представљен у згради Извршног већа Војводине у Новом Саду. Том приликом, у име Извршног већа Војводине, скупу се обратио Душан Вујичић, уз напомену да Покрајински секретаријат за образовање и културу сваке године суфинансира значајне пројекте од капиталног значаја, какав је и "Прометејев" "Велики речник", књига какву ће у својој библиотеци желети сваки славистички центар у свету. Зоран Колунџија, директор "Прометеја", од кога је и потекла иницијатива за израду овог речника, указао је на то да је читав посао трајао 46 месеци, од фебруара 2003. године, да је потреба за оваквом књигом постојала одавно у нашој култури и да је стручњаке поред истрајности у раду предводила и одважност.

Традиција и иновација Академик Иван Клајн, председник Одбора за стандардизацију српског језика, лингвиста који се деценијама интензивно бави проблемима савременог српског језика, подсетио је на то да је "Лексикон страних речи и израза" Милана Вујаклије годинама био појам речника, и да су се људи позивали на њега и за значења домаћих речи. Поред Вујаклијиног, од значајнијих речника страних речи који су новом издању послужили као извор грађе, Клајн је споменуо и Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске (I-VI), Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (I-XVI), речнике Братољуба Клаића, затим Владимира Анића и Ива Голдстеина, Абдулаха Шкаљића и др Радомира Алексића.

Др Милан Шипка, коме су сарадници указали највећу захвалност због великог труда и сталних долазака из Сарајева у Нови Сад и Београд због израде речника, указао је на велике тешкоће са којима су се стручњаци суочавали током рада. Нисмо имали претходних стручних обрада страних наноса у нашем језику, тако да смо многе проблеме морали да решавамо у ходу, што нам је одузимало доста времена. Такво стање резултат је пословичног немара србистике према најезди страних речи, што је супротно хрватском ставу, који речи страног порекла тешко прихвата. Међутим, без страних речи се не може, што не значи да их треба примати без контроле. Пример за то је реч "бренд", која је постала реч "џокер" изгубивши смисао и удаљивши се од маркетиншког значења, рекао је др Шипка, подсетивши да нам недостаје једнотомни Речник српског језика, као и дорађен правопис. Како су у сваком лексичком послу могући пропусти, др Шипка је навео пословичан пример да је у "Речнику" Матице српске изостављена реч "пчела", па је тако "Матица" остала без "пчеле". Рецензенти "Прометејевог" "Великог речника" су проф. др Милорад Радовановић, дописни члан САНУ, и проф. др Богдан Л. Дабић, који су се сложили у томе да је ово издање знатно отклонило пропусте претходника. – Ваља посебно истаћи чињеницу да су речи у овом "Речнику" уредно и граматички објашњене, да упућују на основне елементе њиховог парадигматског понашања и стилске, жанровске, социолекатске, тематске припадности, да су у њиховом одабиру аутори били руковођени традицијом и иновацијом у језику и култури, и да су пропорционално заступили и најважније језичке регистре, те језике порекла интернационализма – објаснио је проф. др Радовановић. Поред пријатеља "Прометеја" Раше Попова, који се нашалио на рачун често употребљаваних речи "транспарентан" и "тендер", професор Дабић подсетио је на духовите опаске неких истраживача, који су приметили да "обичан пук не зна за стране речи док их лингвисти таквима не огласе" и да су стране речи "позајмице које се враћају". Марина Вулићевић

• Претходна 1
  2
  3 4 Следећа