Снохвати о летењу

Снохвати о летењу
[1111.52KB]

Усплахирена и изузетно радознала реченица Мирјане Мариншек Николић најприближнији је облик оног есејског мишљења које се приближава и урања у топло море белетристике. Поред Мирка Демића, ова списатељица има највећу скрупулозност када су у питању лектире и ти фамозни наши цитати који нас, без прекида опомињу да смо вечито у дијалогу са неким претходним цртама и резама, а богме и гласовима. Фланирање, реч коју је марио Антун Густав Матош, овде сугерише слободно кретање, моћну асоцијативну мрежу, лавиринт борхесовске провенијенције. Босле Божидара Тимотијевића с опсесијом да у његовој глави две ствари никада нису јесне, једно је птица а друго је вода, ова списатељица скоро довршеног рукописа мари птице на начин који је готово по свему иконографски Мирослав Антић. Тако се, ето, мит о птици обновљено јавља у нашој прози.(...)

Мирјана Мариншек Николић пише као први и потоњи човек: све у исти мах, као на судњем дану, у непрегледној ларми века. Бели зид смрти ионако нас чека неутилитарно, коначно, изричито.

Др Драшко Ређеп