To see this page properly you need the newer version of Flash Player
    • Наше књижаре и пословнице

      • Књижара МОСТ, Нови Сад, Змај Јовина 22, 021 529 899
      • Пословница у Београду, Данила Илића 10, 011 32 95 708
      • Пословница у Чачку, Радише Поштића 13, 062 411 791
      • Пословница у Бијељини, Република Српска, 00387 66 260 726

      Опширније
    • СРПСКО РОМСКИ РЕЧНИК


      Опис књиге

      Ново!

      - Serbikano-rromano : e gramatikanja thaj e vòrtaxramosaripnasqe sikavipnanja

      СРПСКО РОМСКИ РЕЧНИК

       

      О РЕЧНИКУ

      Европска унија има 23 званична радна језика: бугарски, чешки, дански, холандски, енглески, естонски, фински, француски, немачки, грчки, мађарски, ирски, италијански, летонски, литвански, малтешки, пољски, португалски, румунски, словачки, словеначки, шпански и шведски. Има мање званичних језика него држава чланица (27), пошто се у некима служи истим језицима. У Белгији, на пример, званични језици су холандски, француски и немачки, док на Кипру већина популације говори грчки који има званичан статус. На основу овога, не може се рећи да су званични радни језици у ЕУ везани за државе. Са 10–12 милиона грађана, европска ромска заједница је највећа етничка мањина у ЕУ. Они који користе ромски језик су присутни у много већем броју од оних који користе званичне ЕУ радне језике, као што су летонски, фински или словеначки.

      У уједињеној Европи и глобализованом свету, фер је поставити питање: шта више доприноси идентитету људи – националност или језик? Поготову за људе који не деле државу-нацију и који су, попут Рома, напустили своју земљу порекла, Индију, пре 1000 година, а сада живе на свим континентима у огромној дијаспори – језик је главна заједничка културна карактеристика и заједништво. Језик је њихова држава!

      У свом капацитету као писац, прилично сам свесна чињенице да се појединац најбоље може изразити на свом матерњем језику. Такође, ја као писац знам да, захваљујући својим речима, фонетици и граматици, језик често рефлектује традиције, етике и вредности.

      Стога, Српско-ромски речник, написан од стране правника, новинара и публицисте Бајрама Халитија више је него одличан лингвистички научни рад – то је страховит допринос одржавању веома старе културе. Културе, и ово се мора нагласити, којој недостаје заштита националних структура. Док сам 5 година радила као члан Европског парламента, била сам сведок тога колико је високо био цењен језички диверзитет у комуникацији. Симултана интерпретација је доступна за сва 23 званична радна језика. Документа, питања и одговори, као и све регулативе су објављене на 23 језика. Брисел чак има и специјалног комесара за образовање, културу, мултијезичност и омладину. Чињеница да је мултијезичност у истом портфолију као и култура, образовање и омладина је откривајућа. Култура и образовање су стубови цивилизације који треба да буду упућени омладини која треба да се стара о њима.

      Први Српско-ромски речник са граматиком (и прописно интересантном етимологијом) представља први корак према инклузији ромског језика у наставне планове и програме, пре свега у основним, али и у средњим школама. Такође, служи књижевним, али и некњижевним преводиоцима (касније ће бити активан у јавним службама), као и за ТВ и радио-емитере или продуценте и дистрибутере аудио и аудио-визуалних материјала. Он ће такође помоћи оним истраживачима који побољшавају квалитет и стандардизацију ромског језика.

      У контексту програма и планова укључивања ромске заједнице, речник правника Бајрама Халитија обезбеђује доносиоцима политика у Бриселу и Стразбуру снажно културно и образовно средство.

      И последње, али не и најмање важно: Европска повеља прихвата и поштује регионалне и мањинске језике. Овај нови речник, стога, такође доприности правди.

       

      ELS DE GROEN

      Песник и писац из Холандије

      Бивши члан Европског парламента (2004–2009)

      Иницијатор Уметничке иницијативе против ромофобије и антициганизма

       

      --

      Ми, Роми, народ без државе, свакодневно се суочавамо са борбом да стекнемо основна права: приступ пристојном запослењу, становању, здравственој заштити и образовању. Један од најјаснијих начина да се изнесу наши захтеви је ојачавање и коришћење особина које нас карактеришу и разликују од већинске популације. Несумњиво, један од најзначајнијих ознака је наш језик, рроманò. Захваљујући њему, ми смо у могућности да ширимо нашу културу, традиције, реалност и историју широм света. Његове речи и изрази су рефлексија онога како ми видимо и анализирамо ток времена; то је основно средство у свим аспектима наших живота. Такође, рроманò служи као повезујући елемент и веза између ромских заједница широм света.

      Роми данас себи не могу да приуште погоршање квалитета језика и његово нестајање током времена. Од изузетне је важности да 15 милиона Рома, који живе раштркани широм планете, буду свесни значаја спашавања и очувања свог језика. Овај процес мора да се започне у најранијим фазама и то је разлог зашто образовање ромске деце мора да обухвати мандаторне студије „на" овом језику, као и „овог" језика. Ово формално учење треба да буде комбиновано и допуњавано усменим преношењем, које би требало да се одвија од генерације до генерације природним путем.

      С обзиром на тренутну ситуацију, објављивање материјала подршке у ову сврху је увек добродошло и разлог је за радовање. Треба запазити да је у студијама рроманò неопходно посебну пажњу поклонити хетерогености овог језика и његовим различитим лингвистичким реалностима. Као што је и логично и природно, он је еволуирао на различите начине, у зависности од области у којој су његови корисници били лоцирани, и усвојио речи других језика са којима је коегзистирао.

      С падом комунизма и Роми су доживели шок демократије: први су добили отказе, остали препуштени себи, изгубили су део социјалне заштите и нашли се на ветрометини, изложени предрасудама, непријатељству и дискриминацији.

      С друге стране, мора се истаћи пун значај улоге ромског језика као средства повезивања у свакој друштвеној заједници и као стимулуса њеног развитка.

      Улога ромског језика у животу човека и у његовој вези са околином значајна је и много већа него што нам то изгледа, мада свакодневно, у обичном животу и у развитку културе уопште, а књижевности посебно, осећамо потребу за таквим средством повезивања између појединца и средине којој он припада.

      Ромски језик је уопште појава која, конкретизована у говору, прати целокупни живот човеков. У породичном животу и пријатељском друштву ми помоћу говора исказујемо наше утиске, изражавамо своје жеље и своју вољу, формулишемо своје мисли и своја мишљења; наша обавештења, наше информације, цео систем школског образовања, држање и слушање предавања, живе речи, све је то везано за активни говор; у уметности, при рецитацијама, на позорници – говорне могућности дају основу свим овим уметничким интерпретацијама.

      Ромски језик, пак, показује се као општи фонд тог заједничког блага и тог колективног стваралаштва. Он је, у ствари, општи потенцијал споразумевања ромског народа или једне специфичне друштвене заједнице. Такав језик служи као изванредно моћно средство за више уметничке изражаје у једној заједници. Он је уметничко средство уобличавања не само културе уопште, него и књижевности уопште. Уметници-књижевници стварају своја дела на заједничком народно-књижевном језику, тежећи општем изражајном идеалу и изграђујући тај идеал уметничким књижевним изражајем. Појединци у тај општи фонд уносе особине својих индивидуалних способности, које се у њему одабирају, таложе, и он, као подлога књижевног стварања, постаје колективни потенцијал вишега живота и творачке динамике.

      Познавајући лично, још од 1994. године, господина Бајрама Халитија који је на Првом међународном конгресу младих Рома у Барселони у Шпанији имао запажено излагање о Ромима азилантима у Европи, који је у Загребу 2008. године, као уважени ромски интелектуалац, правник, новинар и публициста, изабран, апсолутном већином, за генералног секретара Интернационалне уније Рома, полазећи од тога да је 2009. године, у Ланчану у Италији, добио од председника Италије награду за светску књижевност Рома, мислим да је компетентна личност и за један такав велики подухват. Зато ја, као председник Интернационалне уније Рома Шапаније, као бивши новинар Ел Паиса и бивши члан Европског савета, дајем безрезервну подршку да се у јавности што пре појави први Српско-ромски речник са граматиком и парвописним саветником аутора Бајрама Халитија.

      Овај рад Бајрама Халитија, елабориран уз крајњу строгост и професионализам, несумњиво је референтни рад за рроманò научнике и за оне који желе да студирају или продубе своје знање о варијацијама рроманò који се говори у Србији. Његов главни циљ је да обезбеди основу како би се развили образовни планови и успоставиле водиље за образовне програме, наставне књиге и друга образовна средства. Сигуран сам да ће широк дијапазон корисника имати користи од овог дела.

       

      JUAN DE DIOS RAMÍREZ-HEREDIA

      Председник

      Уније Рома Шпаније

       

      --

      Значајна је подршка ромској практичној лингвистици и ромологији у целом свету пружена од стране Бајрама Халитија, једног ромског књижевника и писца, као и уз помоћ рецензија састављених од стране Juana de Diosa Ramírez – Heredia, председника Уније Рома Шпаније, Els de Groen, песника и писца из Холандије, бившег члана Европског парламента, иницијатора Уметничке иницијативе против ромофобије и аутициганизма, унив. проф. др Iana Hancocka, унив. проф др Hriste Kjuchukova, унив. проф. др Santina Spinellija, као и од стране других експерата: политиколога Ljuana Koka и Хедине Сијерчић, културних посленика Janardhana Pathania и Deva Bhardwaja – из Индије, Вељка Кајтазија – аутора хрватско-ромског речника који је издат у Хрватској, и других експерата из света, као што су: др Милан Шипка, др Ранко Бугарски, др Даница Андрејевић, Милица Лилић, Неџдет Мустафа – министар без портфеља у Влади Републике Македоније, као и други.

       Речник (алавари), састављен од стране Бајрама Халитија, садржи његово лично ромско језичко искуство као новинара, уредника са телевизије и радија, и његово велико познавање ромства (то у основи веома значајно дело велике вредности настало као резултат дружења аутора са Ромима номадима, понесен својим великим преводилачким искуством и богатством у раду у историјским годинама, као и познавањем живота Рома данас). Са друге стране, својим исцрпним знањем са тачке гледишта језика, долази до изражаја тај песнички и прозни хоризонт, када се зна да су корени језика једне нације, који извиру на површину, лексички бисери. Те старе, одавно заборављене речи, које се поново могу пронаћи наочиглед нас у овом речнику, је веома важно узимати у обзир приликом анализе једног тако великог подухвата. Значај овог речника ће доћи с временом, а за сада наш највећи приоритет је да се сакупе такве драгоцене речи како не би остале заборављене и изгубљене. Погледајте зашто – сада, у првој едицији, најважнији подухват је корист од тога што ће велики фонд тих лексички давно изгубљених речи бити приступачан великом броју људи.

       

      Узимајући у обзир „чистоту" лексичке форме, види се како се аутор сетио легитимних форми које нису писане – не постоје у другим фонетским процесима који су исписани законима ромског језика, и како долази до таквих фонетских сукоба: „апокопа, афереза, синкопа, метатеза, елизија и протеза", као и многобројне промене консонаната, употреба вокала, као и јачање консонаната, мекоћа итд. И када не постоје таква упутства, лингвистички материјал остаје изузетно значајан, јер је у овој етапи важно да што целовитији лексички фонд буде сакупљан: и старе речи, и нове речи (више од данашње актуелне интернационалне лексике, као и припадајуће креације), као и многе речи које се не налазе у свакодневној употреби и речи одређене територије итд.

       

      Речник обухвата речи које су дошле у ромски језик од стране језичких богатстава других језика (позајмљене речи) и речи које су настале из унутрашњости језичког богатства средине (суфикси, префикси, речи које су настале из композиције).

       

      Узимајући у обзир ромску граматику, представићу базичне морфолошке парадигме, и именица и глагола, и свих језичких облика: са једне стране – заменице, придеви (и паснавни), чланови (и детерминација), о прономо (и сарнавни), бројеви (и гинавни), глаголи (и кернавни) – као променљиви говорни облици; а са друге стране, предлози (и англутни), везници (и пхандавни), и интерјекција као и постпозиција (и палутни) – као непроменљиви говорни облици, и као један феномен који не постоји у другим језицима – полупроменљиви говорни облик, а то је прилог (и паскермавни).

       

      Данас у Европи, када су после 1990. године многе земље бившег комунистичког блока промениле свој политички систем и дале Ромима право да обогаћују свој језик, омогућено је учење ромског језика у школама у многим државама (тако да је један велики напредак виђен у Румунији). У тим новим условима, објављене су многе школске и универзитетске књиге ромског језика, које су постале званична писана ромска литература на ромском Конгресу у Варшави (1990. године).

      Као што је добро познато, у Србији (и генерално у земљама бивше Југославије) су биле предузете најбоље иницијативе за обогаћивање ромског језика у комунистичкој ери (учење ромског језика у школама, емисије на радију и телевизији на ромском језику, по први пут је одржана међународна школа ромског језика, издате су бројне публикације на ромском језику, постојао је ромски театар). Та веома богата традиција (која је била присутна на целој територији бивше Југославије, после претходног руског искуства још из 20-тих и 30-тих година прошлог века), опет се сада јавља у Србији у последњих десет година, као најјача и најбогатија. Заједно са ученицима, ученицама, студентима и новинарима, треба да поздравимо излазак тако дуго очекиване књиге првог Српско-ромског речника оваквог типа у Србији.

       

      Универзитетски професор др GHEORGHE SARAU

      Катедра за ромски језик и литературу

      Факултета за стране језике и књижевност Универзитета у Букурешту – Румунија

       

      --

      Много је писано о Rromani hib, али готово увек од стране аутсајдера – спољног посматрача. Откад је, 1886. године, објављен Gyök Szótára Sztojka Ferencza (Речник Ференца Стојке), говорници чији је то био матерњи језик, а који су компилирали речнике, могли су се избројати на прсте једне руке. Сада се Бајрам Халити придружио тој малој али нарастајућој скупини. Његов Serbian-Romani Dictionary and Grammar (Српско-ромски речник и граматика) стоји као миљоказ у нараслим напорима да се наш ромски језик ојача и негује, пошто је током свог хиљадугодишњег постојања био у сталној опасности од гашења.

      Рођен у Азији, преношен на све четири стране света, тај језик никад није имао потпорне факторе који би га одржавали – у виду владе или територије или државне економије – и обезбедили опстанак; само упорност и одлучност оних који су њиме говорили сведоче о његовој ванредној дуговечности. Наша историја обележена је насилним протеривањима од једне земље до друге, породице су се расипале, а обезбеђивање средстава како би се наш језик и вредности наше културе одржали покушавано је у великој мери. У прошлости, коришћење нашег језика било је кажњиво законом у појединим деловима Европе, као што су Шпанија и Мађарска, те је он у тим крајевима изумро. Данас, наши млади су суочени са другачијом опасношћу: не због законодавства већ због опресивних друштвених околности које виши степен приоритета придају сигурности, запошљавању, становању и здрављу него језику. А истовремено, потреба да се наш расејани народ уједини никада није била већа, при чему једино, најмоћније средство које нам у ту сврху стоји на располагању јесте наш језик.

      Коришћењем стандардизоване ортографије с којом се сагласила Комисија за стандардизацију језика Међународне ромске уније на Четвртом светском конгресу Рома 1990. године, Халитијева књига сведочи о лексичком богатству нашег језика и пружа кодификоване основе његове граматике за оне који говоре српски. Као приручник за оне који желе да унапреде своје знање ромског језика или као уџбеник за наставнике у формалним условима школске учионице, књига Бајрама Халитија ће бити срдачно поздрављена због свог практичног, али и научног доприноса изучавању ромског језика.

      Проф. др IAN HANKOK директор Програма ромских студија и Ромског архивско-документационог центра при Тексашком универзитету у Остину, где од 1972. године ради као професор енглеског језика, лингвистике и азијских студија.

       

      --

      Српско-ромски речник написан од стране Бајрама Халитија је нови речник о ромском који се говори у Србији, и он дефинитивно уводи ново знање и информације на пољу ромских лингвистика.

      Од изузетне је важности имати овакву врсту информација о ромским дијалектима на Балкану, с обзиром на то да се у протеклих 15-20 година интересовање за ромски језик увећава, а још увек не постоји довољно информација о различитим дијалектима које користе различите групације Рома. Поглед којим Бајрам Халити представља је инсајдерски поглед, и јако је мало Рома у свету који су аутори ромских речника и граматике.

      Халити је одабрао стандардизовани алфабет за писање речника, креиран од стране француског лингвисте Marcela Courthiadea. Иако постоје други алфабети, онај који је Халити одабрао за писање речника је такође важан и јасно показује звучни систем ромског који се говори у Србији.

      Аутор Бајрам Халити, који није лингвиста по образовном профилу, демонстрира добро познавање креирања речника. Српско-ромски речник испуњава све захтеве академских речника и дефинитивно ће бити нешто ново на пољу ромске лингвистике у Србији и у Европи.

      Ја сам мишљења да би речник дефинитивно требао бити објављен, јер ће бити средство од велике помоћи за све људе који се занимају за ромски језик – лингвисте широм света, студенте на различитим европским универзитетима, али највећи утицај ће имати на ромску заједницу у Србији и генерално за српско друштво.

      доцент проф. др HRISTO KYUCHUKOV

      Univerzitet Constantine the Philosopher, Nitra, Slovačka

      Free Univerzitet, Berlin, Nemačka.

       

      --

      Први Српско-ромски речник са граматиком и правописним саветником најсвеобухватнији је речник писан уз употребу стандардизоване ромске ортографије, коју је на Четвртом светском конгресу Рома одобрила Комисија за стандардизацију, тако да он представља и велики корак ка решавању главног проблема ромског језика – корак ка његовој стандардизацији. Правопис ромског језика рађен је у складу с постојећим правописним одредбама.

      Аутор, правник, новинар и публициста који је у Ланчану у Италији 2009. године добио светску награду за књижевност председника Италије, Бајрам Халити, врстан је стручњак за језик, који се годинама интензивно бавио проблемима савременог ромског језика као уредник ромског програма у Радио Приштини; објавио је петнаестак књига, а још толико има у рукопису које нису објављене; био је главни и одговорни уредник ромског листа „Ахимса", објавио је на десетине научних и стручних радова и стекао богато искуство у организацији научноистраживачког рада у лингвистици.

      Први српско-ромски речник са граматиком и правописним саветником садржи комплетну лексикографску обраду свих унесених речи и израза (по азбучном реду):

       

      а)         акцентовање (стандардни нагласци и дужине, уз напомену о уобичајеном изговору у свакодневном говору Рома);

       

      б)         означавање граматичких својстава (врста речи, гр. род, број и сл.);

       

      ц)        објашњење етимологије – ближе (ознака језика из кога је та реч непосредно преузета) и даље (изворно порекло);

       

      д)         објашњење значења, са назнаком сфере употребе.

       

      Речник такође отклања недостатке претходних, на које смо до сада били упућени. Он представља важан корак у попуњавању празнина у нашој ромској лексикографији. Својим садржајем и начином обраде доприноси даљем проучавању лексичке грађе.

      Овакво капитално дело потребно је свима који пишу, а који при писању наилазе на недоумице које неће моћи решити само уз помоћ Правописа; овако ће уз сваку реч и израз лако наћи како их треба писати, с ознакама које ће их упутити на објашњења зашто је тако правилно, тј. на одговарајуће правописно (или граматичко) правило, што се даје у кратком прегледу на крају (у посебном поглављу). Иако главни наслов речника сугерише да се ради искључиво о речнику, ово капитално дело је више од тога: оно је, у исто време, и граматички и акцентански речник, али и језички саветник. Оно, дакле, има вишеструку намену, па ће корисницима бити и од вишеструке помоћи при писању, а уз то је и прилика да прошире своје знање о ромском стандардном језику уопште, посебно о његовој употреби у писменој и усменој комуникацији.

      Стандардни језик Рома, који је обухваћен првим Речником са граматиком и правописним саветником аутора Бајрам Халитија, већ постоји. Уважавање ромског стандардног језика диктирају и потребе образовања и информисања на језику Рома, јер се број школа у којима се учи ромски језик и број гласила на ромском из дана у дан повећава у Републици Србији и шире у Европи. И Роми, као и припадници других цивилизованих народа, треба да у школама уче свој стандардни језик, а не поједине дијалекте. Исто тако, новине, радио и телевизија и часописи треба да објављују информације, чланке и друге радове на стандардном ромском, који нам у савршеном погледу пружа речник аутор Бајрама Халитија, једнако разумљивом и блиском Ромима у целом свету.

      Без оваквог великог подухвата ни Роми, ни Синти, ни Кале не могу остварити колективну и националну интеграцију. Са друге стране, умањене су им шансе да буду уставно и политички признати, што значи да остваре своја национална, а понекад чак и своја људска права. Реч је, наиме, о праву коришћења матерњег језика, оснивању научних и културних институција, издавачкој делатности, медијима.

      Роми, Синти и Кале, после хиљадугодишњег прогона и холокауста у време нацизма, тек су данас у позицији да се боре за своја људска, грађанска и национална права и стварање стандардног језика.

      Да ли ће и у којој мери овај подухват успети, то зависи првенствено од тога колико се поштују и штите права за унапређење језичког, културног и општег развоја националних мањина у Србији, Европи и свету, која су иначе дефинисана у многим документима, почев од Опште декларације о правима човека УН, па до низа других међународних аката о спречавању дискриминације и о заштити националних мањина.

       

      Проф. др SANTINO SPINELLI

       

      --

      Бајрам Халити (1955. Гњилане, Косово и Метохија ) је у многим својим подухватима пионирски успостављао и освајао простор духовности за своју ромску заједницу која је, расута и одељена од матице, изгубила утемељење и стварне духовне координате.

      Још док је живео и стварао у Пришини он је на таласима Радио-Приштине, у емисијама у којима је настојао да афирмише културу ромске популације, успостављао параметре ове до тад по много чему усмене културе, повезујући је са културама других заједница и указујући на њихова плодотворна укрштања.Већ тада је увиђао да се у језику његовог народа појављују многи изрази и фразе шире друштвене заједнице, суочавао се са оскудношћу речи из савременог начина живота и одсуством адекватних термина којима би се ромским језиком обухватило све оно што се тиче искуства човека овог доба.

      Овај велики познавалац речи, не само као књижевник већ и као новинар који је обављао врло високе функције у новинарству као што је звање одговорног уредника Ромског програма у Радио-Приштини, и један од набољих познавалаца положаја Рома у Европи, велики је борац за хуманост, правду и односе међусобног разумевања међу људима без обзира на расну, верску и сваку другу различитост.

      Као књижевник, песник, есејиста имао је оштар слух за сваку језичку промену или одсуство правог израза и почео је да прикупља језичку грађу за речник којим би се олакашало међусобно комуницирање, али и изражавање бића ромског човека.

      Развојем масовних комуникација у језик је ушло мноштво речи старног порекла које су се одомаћиле у српском језику, а преко њега ушле и у живот ромске заједнице. Увиђајући да су тим речима потребна извесна тумачења, Бајрам Халити се прихватио огромног посла који углавном раде тимови стручњака на катедрама за језике. Уз велику ерудицију, енергију и љубав према роду и језику он је прикупио и обрадио око 100.000 речи са граматиком, чинећи их разумљивим додатним обашњењима и вршећи тако изузетну културолошку мисију у просвећивању свог народа припремајући га за бољу и конструктивнију комуникацију са српским народом. С друге стране, и они који желе да пручавају ромску културу, а говоре српским језиком, могу да користе овај речник као путоказ у ову егзотичну и стару културну традицију богату митовима и легендама који се најбоље могу сагледати на ромском језичком идиому, као и у ромску синтаксу.

      Српско-ромски речник са граматиком је дело од капиталног значаја за ромску заједницу у Србији којим се отварају велике могућности за језичко и културно усавршавање ученика, студената, младих људи који су жељни знања и интеграције у културни миље средине у којој живе чинећи тако за свој народ оно што су за српски народ чинили Вук Караџић, Милан Вујаклија и други лексикографи. С обзиром на то да језик оличава духовну енергију, логосну суштину човека, Бајрам Халити је избором речи из свих друштвених сфера, уметничке, административне, културне, урбане, омогућио будућим корисницима речника да се не само информишу већ и да употпуњавају свој духовни свет и сазнајне видике што ће им у многоме помоћи да се осећају равноправнијим учесницима у свим облицима живљења и рада.

      Српско-ромским речником са граматиком Бајрам Халити је потврдио да изузетни појединци својим грандиозним напорима померају ступњеве у развоју једног народа за неколико векова и омогућавају му да тако ухвати корак са другима који у својој историји нису имали тако трагичан пут и ометања у развоју, чиме је само потврдио да су сва она велика признања, која је на међународном плану добио, била заиста заслужена.

       

      Мр МИЛИЦА-ЛИЛИЋ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ

       

      --

      Премда су Роми највећа национална мањина у Европи, ромски језик спада у групу такозваних малих језика, чија су будућност и опстанак неизвесни и угрожени. Роми су, расељавајући се по целом свету, у свој језик, на све језичке нивое, уносили елементе језика држава које су постале њихове нове домовине. Резултат овога је данас јасно видљив: све је мањи број Рома који говоре чистим, изворним језиком својих предака.

      Препознајући овај процес, новинар, публициста и књижевник, Бајрам Халити, осетио је потребу да помогне очувању ромског језика издавањем првог Српско-ромског речника са граматиком и правописним саветником.

      Рад на речнику, као што то обично бива, није био нимало лак, али је захваљујући упорном и преданом Бајраму Халитију, малом броју сарадника и, наравно, захваљујући Издавачкој кући Прометеј, ово капитално дело, на радост многих, угледало светлост дана.

      Речник садржи око 70 хиљада речи које су стручно и пажљиво обрађене у граматичком, правописном и етимолошком смислу. У овом речнику своје место су, поред изворних ромских речи, нашле и речи које су посуђене из других језика, као и неологизми настали последњих деценија, напоредо са развојем технике, медицине, медија и сл. У оквиру Речника дата је веома детаљна и прегледна граматика ромског језика, као и правописни саветник који ће, услед недостатка званичног правописа ромског језика, бити од велике користи, као и сам речник уосталом, широком спектру људи – онима којима је ромски матерњи језик, онима који га уче као страни, преводиоцима, спикерима, политичарима, као и људима који се баве културним, образовним или каквим другим јавним послом. Сигурна сам да ће Српско-ромски речник Бајрама Халитија, као уџбеник, наћи свој пут и до школа и других образовних институција.

      Још једна битна карактеристика овог је речника је та да је он писан уз употребу стандардизоване ромске ортографије, коју је на Четвртом светском конгресу Рома одобрила Комисија за стандардизацију, тако да он представља и велики корак ка решавању главног проблема ромског језика – корак ка његовој стандардизацији.

      Мислим да је потреба за састављањем једног овако квалитетног речника више него очигледна. Такође, сматрам да за опис тог његовог квалитета нису потребне велике речи јер имена аутора Бајрама Халитија, стручног сарадника проф. др Гхеоргхеа Сарауа, као и имена рецезената – проф. др Иана Ханцоцка, проф. др Христе Кјуцхукова, Елс де Гоен и Милице Лилић Јефтимијевић – довољно говоре о стручности и пажњи са којима је овај речник рађен.

      На крају, пожелела бих господину Халитију много среће и успеха на његовим будућим пројектима, као и у његовој борби за побољшање и напредак свог народа и језика. Речнику пожелети да буде прихваћен и користан – није потребно јер је сасвим извесно да ће тако бити. 

      Мр ВЕСНА АЛЕКСИЋ

       



      Издавач/Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј