ЛАЗИН КРОС животу уз нос

Прелистајте књигу

Лазин кроз
[273.39KB]

Милан Живановић

ЛАЗИН КРОС

животу уз нос

...Консултујући богату грађу, расуту у многобројним књигама и у периодици, а то је више од сто библиографских јединица, новосадски књижевник и новинар Милан Живановић (1950) латио се изазовног  посла да похвата покидане конце, сазда целину која ће бити највернија  животу - биографији Лазе Костића. Полазећи од реперних тачака, а оне су овде Ковиљ, Нови Сад, Пешта, Београд, Петроград, Цетиње, Крушедол, Сомбор, Беч и друга места, адресе на којима је Костић проносио своју особену појаву и овековечио јединствено дело, Живановић је изабрао мозаичну структуру и говор чињеница као главног носиоца казивања...

...Полазећи од свих ових отежавних и погодних околности, Живановић прибегава новинском поступку и књижевној акрибији. Брзо селектује чињенице, прониче у историјски контекст, повезује догађаје, постепено успоставља портрет зачетника наше модерне поезије, али и значајне личности наше политичке сцене. При томе, он гледа да сведочанства узима из прве руке, ако их има, а затим се ослања на оно најбоље и највредније што је о Костићу речено и написано.

У дванаест поглавља која представљају заокрете и прекретнице Костићеве узбудљиве биографије, Живановић пише јасно и непри-страсно, без патетике, али са новим увидима и оценама случаја Костић. Уз однеговани књижевни језик и стил, приређивач је у рукопис унео и посебан и богат визуелни материјал који одлично кореспондира са писаном грађом. Он је тим драгоценији, јер се сада појављује на једном месту и у једној целини.

На крају књиге приређен је специјалан додатак. У њему су Костићеве најпознатије песме и најчувенија Santa Maria della Salute, његов тајни Дневник, одломци из Књиге о Змају, Исидорин есеј о Костићу...

...Немамо овакву књигу о Лази Костићу – о његовом животу са многим сеобама, о његовом песништву, о његовом учешћу на јавној и политичкој сцени. Ово је књига за сваку библиотеку и за сваког читаоца, приврженог откривању новог тумачења живота и дела којима краја нема.

Љуба Вукмановић