Снови, IV издање

Психологија снова и њихово тумацење

Књига се бави теоријом и праксом тумачења снова и то у светлу: индивидуално (Freud), колективно (Jung) и фамилијарно (Szondi) несвесног, тако да представља прву књигу те врсте уопште у којој се снови на једном месту обрађују не само тродимензионално, односно у светлу сва три слоја несвесног, већ и у светлу анализе Ега, које се налазе у средишту модерне дубинске психологије, што предстaвља новину и значајан допринос суштинском разумевању снова и њиховом тумачењу... Ову књигу могу користити не само психолози и психијатри, а посебно они који се баве психотерапијом, већ и сви они који су аутентично заинтересовани за своје снове и за рад на себи путем снова, тим пре што је у њој једно велико поглавље посвећено групној анализи снова, односно анализи снова у групи, коју је у нашој средини увео аутор ове књиге, а који скоро већ једну деценију држи едукативне и искуствене семинаре из те области у Београду, Новом Саду и Скопљу, у оквиру центра за анализу снова Unicorn (Једнорог), чији је оснивач др Иван Настовић. Из садржаја: Функције и значај снова / Симболи сна и њихово тумачење / Дечји снови / Снови који се понављају / Сексуалност као метафора у сновима / Кошмарни снови / Заборављање и памћење снова / Нестручно тумачење снова / Техника тумачења снова/ Групна анализа снова / Снови у клиничкој пракси / Снови и књижевност / Снови и политика. О аутору: Иван Настовић, специјалиста за клиничку психологију, доктор психолошких наука и психотерапеут, ученик Леополда Szondiа, код кога је био у дидактичкој анализи, завршио је једногодишњу специјализацију на Неуропсихијатријској клиници у Бечу и двогодишњу специјализацију на Szondi-евом институту у Цириху, при чему је провео и четири месеца на Јунговом институту. Објавио књиге: Неуротски синдроми (1980), три издања, Его-психоилогија психопатије (1981), три издања, Дубинско-патолошки практикум - Теорија и пракса дубинске психологије (1985), два издања, Психологија ега (1988), два издања и још три књиге у Прометеју: Архетипски свет Десанке Максимовић (2003), Анима Лазе Костића или Ленка Дунђерски ( 2004), Записи о несаници Иве Андрића ( 2005).