Срби у Бечу

Књига обухвата временски распон од краја XII века па све до слома Аустро-угарске монархије 1918, а обогаћена је са 250 црно-белих фотографија и графика и око 100 колор репродукција. Обрађени су сви битнији, научно проверени докази о Србима у Бечу, њихова црквена организација створена у XIII веку, најпре заједно са Грцима, а касније, као осамостаљена црквена општина. Беч је у XIII веку постао и главно средиште у којем је штампано преко 300 наших књига, а после вековног прекида, прорадила је и прва српска штампарија, коју је од Курцбекових наследника откупио Стефан Новаковић. Академик Медаковић констатује да је Беч одувек био космополитски град и као такав и српска политичка и културна престоница која је позитивно зрачила у свим процесима српске европеизације . У тој престоници представници српске цркве и народа водили су битке за политички статус Срба путем царских привилегија, а у њој су деловале и највише политичке и правне институције намењене Србима – Илирска дворска депутација и Илирска дворска канцеларија, у њој су се стицала војничка знања и звања, универзитетске дипломе, уметничка надахнућа и привредничка искуства Медаковић се задржава на низу важних људи, вишегодишњих становника Беча, као што су Јован и Теодор Стефановић-Виловски, Огњеслав Утјесиновић-Острозински, Ђорђе Стојаковић, Змај, а посебно издваја Доситеја и Вука, чија делатност није остала незапажена у аустријској и немачкој културној средини. Садржајно је поглавље посвећено Србима који су се школовали на Бечком универзитету: поред дуге колоне медицинара, потоњи водећи српски историчари од Илариона Руварца до Станоја Станојевића, филозофи, математичари, публицисти, чувени архитекти Владимир Николић и Јован Суботић, као и славни песник Лаза Костић, који је чак спевао оду царском Бечу. Ту су и живописни портрети бакрописаца и сликара, почевши од Христофора Зефаровића, преко Захарија и Јакова Орфелина, Арсе Теодоровића до вечитог заточеника Паје Јовановића, као и композитора Корнелија Станковића, Петра Крстића, и Драгомира Крањчевића. На сличан начин Медаковић портретише Србе официре, питомце Терезијанске војне академије, од генерала Јефте Љубибратића, Михајла Микасиновића, Свете Продановића и Петра Дуке до фелдмаршала Светозара Боројевица.

Академик Славко Гавриловић